Istraživanja pokazuju da masne ćelije mogu zadržati „sećanje” na gojaznost, što otežava održavanje nove težine.
Naučnici iz vodećih zdravstvenih institucija izveli su istraživanje koje donosi novo svetlo na pitanje zašto se kilogrami vraćaju nakon dijete. Prema najnovijim saznanjima, masne ćelije mogu imati biološku „memoriju” prethodne gojaznosti, pa čak i godinama posle uspešnog mršavljenja. Ova otkrića posebno su značajna za žene koje se često suočavaju sa izazovom održavanja postignute telesne težine.
insert_image(„woman scale weight loss“)
Međutim, stručnjaci naglašavaju da vraćanje kilograma nije samo pitanje volje ili discipline. Nakon gubitka viška kilograma, telo može da reaguje hormonskim promenama, ali i smanjenjem potrošnje energije. Takođe, sada se zna da masne ćelije zadržavaju tragove prethodne gojaznosti kroz promene aktivnosti određenih gena. To znači da se regulacija telesne težine ne završava kada vaga pokaže željeni broj.
Epigenetska memorija masnih ćelija i povratak kilograma nakon dijete
Istraživači su uporedili masno tkivo osoba koje su nekada bile gojazne, uključujući žene koje su izgubile mnogo kilograma, sa tkivom žena koje nikada nisu imale problem sa viškom kilograma. Otkrili su razlike u radu pojedinih gena u masnim ćelijama. Deo tih promena ostaje prisutan i nakon uspešnog mršavljenja. Ova pojava naziva se epigenetska memorija i ne menja DNK, već utiče na to koji geni su aktivni, a koji su „utišani”.
Na taj način, gojaznost može ostaviti dugotrajan trag u organizmu. S druge strane, kod životinja koje su bile gojazne pa smršale, naučnici su primetili da se kilogrami brže vraćaju kad se ponovo izlože hrani bogatoj mastima. Ovo bi moglo objasniti poznati jo-jo efekat sa kojim se mnoge žene susreću tokom života.
Održavanje nove telesne težine: izazovi i preporuke
Osim toga, povratak kilograma nakon dijete dugo se pogrešno tumačio kao posledica nedostatka discipline. Međutim, regulacija telesne težine je mnogo složenija. „Nakon mršavljenja, hormoni gladi i sitosti se menjaju, a telo troši manje energije nego ranije”, objašnjava dr Biljana Petrović, specijalista endokrinologije. Ona dodaje: „Sada imamo dokaze da masne ćelije zadržavaju biološko pamćenje koje može otežati održavanje nove težine.”
Ipak, stručnjaci ističu da ova otkrića ne znače da je ponovno gojenje neizbežno. Deo zaključaka zasniva se na eksperimentima na životinjama, dok kod ljudi još nije poznato koliko dugo epigenetske promene traju i da li se mogu neutralisati.
Zašto je važno dugoročno pristupiti održavanju kilograma
Zbog toga se današnji saveti sve više odnose na održive promene životnih navika, a ne na brze dijete. Redovna fizička aktivnost, izbalansirana ishrana i podrška stručnjaka su ključni. „Zdravstvene koristi gubitka viška kilograma su velike, bez obzira na to što postoji rizik od vraćanja kilograma”, navodi dr Ana Marković, nutricionista. Ona naglašava da gubitak kilograma može poboljšati krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi.
Na kraju, iako epigenetska memorija masnih ćelija može predstavljati dodatni izazov, ona nije prepreka koju nije moguće prevazići. Nova saznanja pokazuju da je važno biti uporan i imati realna očekivanja. Dugoročna briga o zdravlju i navikama donosi najbolje rezultate, a naučna otkrića pružaju nadu da će u budućnosti biti razvijene i nove metode za trajno održavanje zdrave telesne težine.