Nutricionisti objašnjavaju prednosti i rizike ovog ekstremnog trenda, sa savetima za žene
Mnoge žene poslednjih godina razmatraju post od 36 sati kao način za detoksikaciju i mršavljenje. Post od 36 sati postao je popularan zahvaljujući društvenim mrežama, ali nutricionisti ističu da je važno znati šta se u telu zapravo dešava tokom ovog perioda. Zbog toga je važno razumeti potencijalne koristi, ali i moguće opasnosti koje donosi post od 36 sati, posebno za žene koje žele da poboljšaju zdravlje ili izgube kilograme.
Kao rezultat ove popularnosti, mnoge žene odlučuju da probaju post od 36 sati, verujući u obećanja o bržem topljenju masti i obnovi organizma. Međutim, stručnjaci poput profesora Adama Kolinsa sa Univerziteta u Sereju i profesora Franka Madea sa Univerziteta u Gracu, savetuju oprez. Oni ističu da ovakvi režimi nisu pogodni za sve i naglašavaju važne detalje koje bi svaka žena trebalo da zna.
Post od 36 sati: faze kroz koje telo prolazi
Pre svega, tokom prvih 4 sata varenja, nivo insulina u krvi počinje da opada. Nakon 8 sati, šećer u krvi se smanjuje. Već posle 12 sati, telo ulazi u stanje ketoze i počinje da koristi masti kao izvor energije. Ipak, nakon 16 sati, dolazi do procesa autofagije, što znači da ćelije obnavljaju i recikliraju svoje stare delove. Ovaj proces neki porede sa „prolećnim čišćenjem“ organizma. Nakon 24 sata, rezerve glikogena su gotovo iscrpljene, pa telo prelazi na sagorevanje masti i proteina. Posle 30 sati, povećava se nivo hormona rasta, a nakon 36 sati dolazi do dubinskog čišćenja organizma.
Koje su moguće opasnosti posta od 36 sati?
Međutim, s druge strane, nutricionisti iz organizacije OrganiClinic upozoravaju da dugotrajan post može dovesti do smanjenja mišićne mase. „Kada rezerve glikogena nestanu, telo počinje da koristi aminokiseline iz mišića kako bi obezbedilo energiju za mozak“, navode oni. Osim toga, gubitak elektrolita poput natrijuma i kalijuma može izazvati vrtoglavicu, grčeve i, u ekstremnim slučajevima, srčanu aritmiju. Pored toga, pad šećera može izazvati razdražljivost, umor i jaku želju za hranom.
Jedan od primera je žena od 38 godina, Ana, koja je nakon posta od 36 sati iskusila malaksalost, anksioznost i teškoće sa koncentracijom. Kada je završila post, posegla je za prerađenom hranom i doživela nadutost i iscrpljenost. To pokazuje da povratak na ishranu može biti izazovan i za psihičko i fizičko stanje.
Kome se ne preporučuje post od 36 sati?
Zapravo, profesor Adam Kolins jasno ističe: „Trudnice, osobe sa poremećajima ishrane, dijabetičari, mlađe i starije žene ne bi trebalo da praktikuju ovakve režime.“ On objašnjava da kod dijabetičara postoji visok rizik od hipoglikemije, a kod mladih i starijih može doći do hormonalnih poremećaja ili gubitka elektrolita. Profesor Frank Madeo dodaje: „Ekstremni post još uvek nije dovoljno ispitan kroz kontrolisane studije da bi se potvrdile sve zdravstvene koristi.“
Pored toga, nutricionisti zaključuju da su za većinu žena rizici posta od 36 sati veći od potencijalnih koristi. Preporučuje se da prednost date uravnoteženoj ishrani, unosu dovoljno proteina i kvalitetnom snu. Takođe, za zdravlje creva možete svakodnevno započeti dan toplim napitkom na bazi biljaka ili fermentisanih proizvoda.
Na kraju, post od 36 sati može imati određene efekte na organizam, ali nije rešenje za svakoga. Ako želite da probate ovakav režim, preporučuje se prethodna konsultacija sa stručnjakom, posebno ako imate zdravstvene izazove ili posebne potrebe. Na taj način, možete doneti informisanu odluku i sačuvati svoje zdravlje.