Nova evropska studija otkriva kako industrijska ishrana narušava ravnotežu masti i povećava rizik od bolesti
Ultra-prerađena hrana u ishrani ozbiljno utiče na sastav masti u krvi i može povećati rizik od hroničnih bolesti, pokazala je velika evropska studija. Istraživači su analizirali navike u ishrani i zdravstvene pokazatelje više od 15.200 ljudi iz deset evropskih zemalja, među kojima su i brojne žene. Ključna tema istraživanja bila je kako ultra-prerađena hrana menja masnoće u krvi, što može imati dugoročne posledice po zdravlje.
Takođe, rezultati su objavljeni u naučnom časopisu i ukazuju da osobe koje češće konzumiraju ovakve namirnice imaju drugačiji profil masnih kiselina i metabolita u krvi. Na taj način, ultra-prerađena hrana menja masnoće u krvi i utiče na procese u organizmu. Ovo otkriće pomaže da bolje razumemo zašto ovakva ishrana može voditi do srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.
Šta zapravo predstavlja ultra-prerađena hrana?
Ultra-prerađena hrana obuhvata proizvode koji su prošli kroz višestruke industrijske procese i sadrže dodatke poput emulgatora, veštačkih boja, aroma i pojačivača ukusa. U ovu grupu spadaju gazirani napici, industrijske grickalice, mesne prerađevine i gotova zamrznuta jela. Pored toga, ovakva hrana često ima visok sadržaj masti, šećera i soli, ali malo vitamina, minerala i vlakana.
Pre svega, prethodna istraživanja su povezala veliki unos ovih proizvoda sa povećanim rizikom od čak 32 različita zdravstvena problema. Ipak, nova studija donosi važan biološki dokaz da ultra-prerađena hrana menja masnoće u krvi, što je ključni faktor za zdravlje žena.
Kakve promene nastaju u organizmu?
Najvažnije otkriće studije je da žene koje često koriste ultra-prerađene namirnice imaju viši nivo industrijskih trans masti i zasićenih masnih kiselina. S druge strane, kod njih su niže vrednosti korisnih omega-3 masnih kiselina, posebno dokozaheksaenske (DHA), koja je značajna za rad mozga i srca. Kao rezultat, narušava se ravnoteža masti u organizmu i povećava verovatnoća za razvoj metaboličkih poremećaja.
Međutim, naučnici su primetili i promene u drugim jedinjenjima koja su povezana sa energetskim metabolizmom i preradom lipida. To može imati poseban značaj za žene u svim životnim dobima, jer hormonski status dodatno utiče na metabolizam masti i sklonost ka raznim bolestima.
Šta preporučuju naučnici ženama?
Dr Džesika Blanko-Lopez, glavna autorka istraživanja, izjavila je: „Naša studija pokazuje da ultra-prerađena hrana menja masnoće u krvi i otkriva specifičan metabolički obrazac povezan sa lošijim zdravljem.“ Ona savetuje ženama da pažljivo biraju namirnice, smanje unos industrijski prerađenih proizvoda i biraju sveže voće, povrće, orašaste plodove, mahunarke, ribu i nemasno meso.
Osim toga, rezultati studije ističu koliko je važno obratiti pažnju na kvalitet ishrane u svakodnevnom životu. Iako je ponekad praktično posegnuti za gotovim obrocima, dugoročno je zdravije pripremati jela kod kuće i koristiti manje prerađene sastojke. Na kraju, usvajanje ovakvih navika može doprineti boljem zdravlju, više energije i smanjenju rizika od ozbiljnih bolesti kod žena.