Pedijatar dr Ivana Filipović objašnjava zašto prehladu i većinu stomačnih infekcija kod dece ne treba lečiti antibioticima
Dr Ivana Filipović, pedijatar, upozorava roditelje da davanje antibiotika deci tokom prehlade nije samo beskorisno, već može i naštetiti zdravlju mališana. Prema njenim rečima, najčešći razlog posete pedijatru u vrtićkom uzrastu su infekcije gornjih disajnih puteva, ali i stomačne tegobe. Međutim, čak 70 do 90 odsto ovih infekcija izazivaju virusi, a ne bakterije.
Zašto antibiotici ne leče virusne infekcije kod dece
Većina akutnih respiratornih oboljenja kod dece, uključujući običnu prehladu, grip i virusni bronhitis, zapravo su virusnog porekla. Dr Ivana Filipović ističe: “Antibiotici deluju isključivo na bakterije. Kod virusnih infekcija, oni nemaju nikakav efekat i ne mogu skratiti trajanje bolesti.” Iako neki roditelji insistiraju na terapiji “za svaki slučaj”, ovo nije opravdano i može prouzrokovati više štete nego koristi. Zbog toga, preporučuje simptomatsko lečenje – odmor, unos tečnosti i lekove za snižavanje temperature po potrebi.
Neopravdana upotreba antibiotika može izazvati ozbiljne posledice
Osim što ne pomažu kod virusa, antibiotici mogu doprineti razvoju rezistencije bakterija, pojavi alergijskih reakcija, dijareje i narušavanju crevne flore kod dece. “Najveći problem je što bakterije postaju otpornije na lekove, pa antibiotici kasnije mogu biti neefikasni kada su zaista potrebni”, upozorava dr Filipović. Prepisivanje antibiotika ima smisla samo kada lekar potvrdi bakterijsku infekciju, kao što su streptokokna angina, bakterijska upala pluća, određeni oblici upale srednjeg uha ili urinarne infekcije.
Kada je simptomatsko lečenje dovoljno i kako razlikovati virusne od bakterijskih infekcija
Kod većine običnih prehlada, praćenih curenjem nosa, kašljem ili bolom u grlu, antibiotici nisu potrebni. Kašalj i curenje nosa mogu trajati i do deset dana, što je normalno za virusnu infekciju. Važno je pratiti opšte stanje deteta, a ne samo temperaturu. S druge strane, kod stomačnih tegoba, akutni gastroenteritis kod dece najčešće izazivaju virusi poput rotavirusa i norovirusa. “Antibiotik nije indiciran kod vodenaste dijareje bez krvi, blagih do umerenih simptoma i povišene temperature bez znakova teške bolesti”, navodi dr Filipović.
Roditelji treba da traže savet pedijatra, a ne da sami uvode antibiotik
Na kraju, dr Ivana Filipović apeluje na roditelje da se ne leče na svoju ruku, niti da uzimaju antibiotike preventivno. Prava odluka je da se obrate pedijatru koji će na osnovu kliničke slike proceniti da li postoji potreba za ovakvom terapijom. Na taj način čuvamo imunitet dece i sprečavamo pojavu rezistentnih bakterija, što je važno za zdravlje svakog deteta.