Nova norveška studija pokazuje da duže dojenje posebno štiti devojčice od razvoja simptoma poremećaja pažnje
Norveški naučnici iz University of Bergen pratili su više od 37.000 dece rođene između 1999. i 2009. godine kako bi istražili vezu između dojenja i pojave simptoma ADHD. Studija je pokazala da deca koju majke doje duže imaju manju verovatnoću da razviju simptome ovog poremećaja. ADHD, ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, najčešće se dijagnostikuje u detinjstvu i karakterišu ga nepažnja, hiperaktivnost i impulsivnost.
Pre svega, istraživači su pratili navike dojenja i posmatrali decu u uzrastu od 3, 5 i 8 godina. Rezultati su pokazali da su deca koja su isključivo dojena do šest meseci imala niži nivo simptoma ADHD. Osim toga, devojčice su imale još izraženije koristi od dužeg dojenja u poređenju sa dečacima.
Duže dojenje posebno korisno za devojčice
Berit Skretting Solberg, psihijatar i istraživač, navela je: „Otkrili smo da što je dete duže isključivo dojeno, to je niži nivo simptoma ADHD u kasnijem uzrastu.” Naučnici su takođe istakli da, iako genetika ima važnu ulogu, faktori okoline kao što je način ishrane u ranom detinjstvu mogu znatno uticati na razvoj mozga.
Kao rezultat, Svetska zdravstvena organizacija i UNICEF preporučuju početak dojenja u prvom satu nakon rođenja i isključivo dojenje tokom prvih šest meseci. To podrazumeva da beba ne dobija nijednu drugu hranu, pa čak ni vodu.
Majčino mleko podržava razvoj mozga
Majčino mleko sadrži nutrijente, vitamine, imunološke faktore i druge biološki aktivne sastojke koji podržavaju zdrav razvoj mozga kod beba. Zbog toga duže dojenje može pružiti dodatnu zaštitu od pojave simptoma ADHD. Ipak, autori studije napominju da postoje mnogi razlozi zbog kojih žene ne mogu ili ne nastavljaju dojenje dovoljno dugo, uključujući zdravstvene probleme, poslovne obaveze i nedostatak podrške okoline.
U slučajevima kada dojenje nije moguće, koristi se adaptirana formula na bazi kravljeg mleka.
Iako se radi o opservacionoj studiji koja ne može dokazati uzročnost, istraživači naglašavaju značaj nastavka proučavanja ove veze. “Neurorazvojni poremećaji oblikuju se pod uticajem brojnih faktora, a ishrana u najranijem uzrastu svakako je jedan od važnih”, zaključila je Solberg.