Iskustvo porodice iz Frankfurta otvara diskusiju o odrastanju dece u mešovitim brakovima i važnosti podrške roditelja
Porodice koje žive u inostranstvu, posebno kada dolaze iz različitih nacionalnosti, često se suočavaju sa pitanjem identiteta svoje dece. Frankfurt je postao dom mnogim porodicama iz regiona, a izazovi poput onog kada dete pita „Jesam li ja Hrvat ili Srbin?“ nisu retkost. Zbog toga je tema „nacionalni identitet u dijaspori“ sve aktuelnija među roditeljima.
Dete postavlja važno pitanje o identitetu
Nedavno je jedan otac iz Frankfurta podelio iskustvo koje ga je iznenadilo. Njegov sin, rođen u Nemačkoj, upitao ga je kojoj nacionalnosti zapravo pripada, s obzirom na to da mu je otac iz Hrvatske, a majka iz Srbije. Otac objašnjava: „Ja sam Hrvat, supruga je Srpkinja i već 10 godina živimo u Frankfurtu. Nacionalnost nam nikada nije bila problem, ali sin nas je pitao: ‘Jesam li ja Hrvat, Srbin ili Nemac?’“. Ova situacija navela je roditelje na razmišljanje o tome kako detetu objasniti šta znači imati više korena.
Reakcije roditelja i dileme u mešovitim brakovima
S druge strane, supruga smatra da dete treba samo da odluči kojoj će se strani prikloniti, u skladu sa sopstvenim osećajem pripadnosti. Međutim, otac veruje da dete može biti ponosno na oba porekla. „Smatram da uopšte ne mora da bira i da može da bude ponosan na obe strane svoje porodice“, ističe on. Zbog toga ova tema izaziva mnogo reakcija među roditeljima u dijaspori.
Podrška i razumevanje ključni su za razvoj deteta
Ova priča izazvala je na stotine komentara na društvenim mrežama. Mnogi ističu da je važno da dete samo pronađe svoj identitet, dok neki naglašavaju značaj prezimena. Takođe, pojedini smatraju da je sredina u kojoj dete odrasta presudna za formiranje identiteta. Pored toga, mnogi roditelji koji žive u dijaspori prepoznali su se u ovoj situaciji. Na kraju, najvažnije je da dete oseća podršku i razumevanje svojih roditelja, jer će mu to pomoći da sa ponosom nosi oba nasleđa. Pitanja o nacionalnom identitetu u dijaspori zahtevaju otvoren razgovor i puno strpljenja, ali deca najviše uče iz porodičnog primera.