Sve više mališana mlađih od 12 godina dobija terapiju za gojaznost, ali odluka o lečenju traži pažljiv pristup i brigu o dugoročnim posledicama.
Lekovi za gojaznost kod dece postaju sve češći izbor u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno među decom uzrasta od osam do 11 godina. Pre svega, nova američka studija iz 2026. pokazuje da se ovi lekovi propisuju čak 310 puta češće nego ranije. Roditelji su zbog toga zabrinuti, jer dugoročna bezbednost terapije još nije u potpunosti poznata. Osim toga, gojaznost u detinjstvu zavisi od mnogo faktora, kao što su genetika, stil života i okruženje. Zbog toga, stručnjaci naglašavaju da svaki slučaj mora biti individualno procenjen.
Kako se propisuju lekovi za gojaznost kod dece
Na osnovu analize više od 3,5 miliona zdravstvenih kartona, pokazalo se da deca sa gojaznošću, ali bez dijabetesa, sve češće dobijaju lekove koji utiču na apetit. Međutim, to ne znači da svaki mališan automatski dobija terapiju. U stvari, tokom pet godina, samo 0,6 odsto dece iz ove grupe dobilo je recept. Lekovi su češće propisivani deci koja imaju dodatne zdravstvene probleme povezane sa viškom kilograma. Takođe, roditelji iz socijalno povoljnijih sredina lakše dolaze do ovakvih terapija.
Zapravo, stručnjaci upozoravaju da propisivanje ne znači da su deca godinama uzimala lekove. Nije poznato koliko im je terapija pomogla, niti kakve mogu biti dugoročne posledice.
Starosna granica i odobrenja za upotrebu
Kada govorimo o lekovima za gojaznost kod dece, važno je istaći da starosna granica za primenu nije svuda ista. Na primer, u Sjedinjenim Američkim Državama određeni lekovi se mogu davati adolescentima od 12 godina, pod strogim uslovima. Međutim, primena kod mlađe dece izlazi iz okvira zvaničnih odobrenja i naziva se „off-label“ upotreba. U Evropskoj uniji postoje lekovi koji se mogu propisivati deci od šest godina, ali samo ako imaju više od 45 kilograma. U Srbiji, po zvaničnim podacima, lekovi su registrovani za adolescente od 12 godina i telesnom masom iznad 60 kilograma. Zbog toga, roditelji treba da se konsultuju sa pedijatrom pre bilo kakve odluke o lečenju.
Šta istraživanja pokazuju o efikasnosti terapije
Nedavno kliničko ispitivanje obuhvatilo je 82 deteta od šest do nepunih 12 godina sa gojaznošću. Deca su podeljena u dve grupe: jedna je dobijala lek, a druga placebo, uz podršku za promenu životnih navika. Kao rezultat, posle 56 nedelja, deca koja su primala lek imala su smanjenje indeksa telesne mase za 5,8 odsto. S druge strane, kod dece koja su primala placebo, indeks je porastao za 1,6 odsto. Ipak, još uvek nema dovoljno podataka o dugoročnim efektima ovakve terapije kod mališana.
Na kraju, Američka akademija za pedijatriju naglašava da lečenje gojaznosti kod dece mora biti pažljivo prilagođeno svakom detetu. Osim toga, podrška cele porodice i promene životnih navika ostaju ključni. Roditelji treba da budu informisani o svim mogućnostima terapije i da zajedno sa pedijatrom donose odluke u najboljem interesu deteta.