Ograničen unos šećera tokom trudnoće i prvih 1.000 dana može smanjiti rizik od demencije kasnije u životu
Univerzitet za nauku i tehnologiju u Hongkongu sproveo je veliko istraživanje koje pokazuje da manje šećera u najranijim godinama života može imati dugoročne koristi za zdravlje mozga. Takođe, fokus istraživanja bio je na periodu od začeća do navršene druge godine života, poznatom kao „prvih 1.000 dana“. Ova studija obuhvatila je gotovo 65.000 ljudi koji su rođeni u Velikoj Britaniji, a rezultati su objavljeni prošle nedelje.
Istraživači su otkrili da su osobe izložene ograničenom unosu šećera tokom trudnoće i prvih 1.000 dana imale 23 odsto manji rizik od razvoja demencije kasnije u životu. Pored toga, kod onih kod kojih se demencija ipak razvila, dijagnoza je postavljena u proseku 2,6 godina kasnije. Pre svega, ovo otkriće otvara nova pitanja o tome kako ishrana u najranijem detinjstvu može uticati na zdravlje žena i njihovih porodica decenijama kasnije.
Kako je ukidanje racionalizacije šećera omogućilo uvid u dugoročne efekte
Zanimljivo je da su naučnici iskoristili jedan istorijski događaj u Velikoj Britaniji. Naime, tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata, uvedena je racionalizacija šećera. Zbog toga su građani mogli da kupuju samo ograničene količine. Kada je ograničenje ukinuto 1953. godine, prosečan dnevni unos šećera gotovo se udvostručio.
Na taj način, istraživači su mogli da uporede zdravlje ljudi koji su rođeni neposredno pre i nakon ukidanja ograničenja. Takođe, koristili su podatke iz velike baze podataka i pratili učesnike kroz zdravstvenu dokumentaciju do 15 godina. Ova analiza omogućila je da se precizno utvrdi kako manje šećera u najranijem detinjstvu može ostaviti trag na zdravlju mozga i u šezdesetim godinama života.
Manje šećera u najranijem detinjstvu povezano sa kasnijom pojavom demencije
Osobe koje su u najranijim godinama bile izložene ograničenom unosu šećera imale su manji rizik od demencije. Štaviše, kod njih se bolest javljala kasnije nego kod onih koji su rođeni nakon ukidanja racionalizacije. Zbog toga, istraživači ističu značaj pravilne ishrane tokom trudnoće i ranog detinjstva za dugoročno očuvanje mentalnog zdravlja.
Međutim, studija ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu između unosa šećera u detinjstvu i pojave demencije. Ona samo ukazuje na povezanost koju treba dalje istraživati. Ipak, rezultati su bili dosledni i nakon što su istraživači uzeli u obzir starost, pol, visok krvni pritisak, dijabetes i druge faktore rizika.
Promene na mozgu i dodatni benefiti manje količine šećera
Mali broj učesnika imao je i snimke mozga. Kod onih koji su u detinjstvu unosili manje šećera, zabeležen je veći ukupan volumen sive mase i manje promena bele mase. Takve promene na mozgu povezane su sa zdravijim krvnim sudovima i manjim rizikom od kognitivnog propadanja. Osim toga, prethodna istraživanja su već povezala ograničen unos šećera u najranijem detinjstvu sa smanjenim rizikom od dijabetesa tipa 2 i povišenog pritiska kasnije u životu.
Na kraju, istraživači naglašavaju da nisu pratili tačan unos šećera kod svake majke ili deteta. Oni su procenjivali izloženost na osnovu datuma rođenja i istorijskih podataka o dostupnosti šećera. S druge strane, uslovi života pedesetih godina razlikovali su se od današnjih, pa se rezultati ne mogu automatski primeniti na savremenu decu. „Ovo nisu preporuke da se šećer potpuno izbaci iz ishrane malih beba, već poziv na oprez i umerenost“, navodi dr. Li, rukovodilac studije.
Važnost umerenosti i zdrave ishrane u najranijem uzrastu
Važno je napomenuti da se pod „šećerom“ u ovom istraživanju ne misli na prirodne šećere iz majčinog mleka ili celog voća, već pre svega na dodatne šećere u industrijskoj hrani. Roditelji treba da se konsultuju sa pedijatrom o najboljoj ishrani za svoju decu. Konačno, rezultati studije podstiču žene i njihove porodice da više pažnje posvete izboru namirnica u najosetljivijim životnim fazama. Zbog toga, zdrava ishrana u prvim godinama ne samo da doprinosi razvoju deteta, već može imati i važne posledice na zdravlje mozga u odraslom dobu.