Majka iz Beograda iskreno govori o izazovima sa detetom rođenim sa 700 grama i životu posle bolnice
Nevena Đoković iz Beograda doživela je iskustvo koje je promenilo njen pogled na roditeljstvo. U šestom mesecu trudnoće, Nevena je primetila promene koje su ukazivale na komplikacije. Uprkos redovnim kontrolama, ništa nije nagoveštavalo da će doći do prevremenog porođaja. Međutim, kada je stigla u porodilište, lekari su joj rekli da je porođaj već počeo i da je reč o spontanom pobačaju. U tom trenutku, bila je uverena da će izgubiti bebu. Ipak, čim se začuo plač novorođenčeta, počela je borba za život njenog sina.
Prevremeno rođenje i borba za oporavak bebe
Viktor je rođen sa samo 700 grama i odmah prebačen na intenzivnu negu. Nevena se priseća: „Mislila sam da ću biti ta majka koja je izgubila dete.“ Tokom šest meseci koje je Viktor proveo na Institutu za neonatologiju, svakodnevno su se suočavali sa zdravstvenim komplikacijama. Osim toga, morali su da se naviknu na neizvesnost koju donosi prevremeno rođenje. „Imate bebu od 700 grama, svaki dan je nova borba. Prvo pokušavate da spasite život, a zatim čekate da vidite kakve posledice će ostati,“ iskrena je Nevena. Iako su dani prolazili u brizi, kod kuće ju je čekao stariji sin, što je dodatno otežavalo situaciju.
Prvi dani kod kuće i izazovi roditeljstva
Kada je Viktor posle šest meseci stigao kući, imao je svega 2,2 kilograma. Nevena se tada suočila sa potpuno novim izazovima. Suprug je bio na poslu, stariji sin u vrtiću, a ona je ostala sama sa detetom koje je i dalje bilo vrlo krhko. „Koliko god da su nas pripremali u bolnici, kada sam ostala sama, shvatila sam koliko je teško,“ priznaje Nevena. U međuvremenu, svakodnevica porodice bila je podređena tretmanima i rehabilitaciji. Viktor danas nosi slušni aparat zbog oštećenja sluha i ima dijagnozu ADHD-a. Takođe, svakodnevno pohađa različite terapije kako bi napredovao.
Promena pogleda na roditeljstvo i dragocene lekcije
Godinama je Nevena Đoković bila usmerena na to šta Viktor još treba da nauči, ali u jednom trenutku je shvatila da je važno i da uživa u zajedničkim trenucima. „Sedela sam u parku i shvatila da moje dete ne zna da se igra. Učim ga svemu, ali zaboravljam da mu dam priliku da bude dete,“ ispričala je. Pre svega, ističe koliko je važno da roditelji ne žure i ne upoređuju svoju decu sa drugima. „Fokusirajte se na dete i njegove potrebe, jer će napredak doći, ali u svom ritmu,“ savetuje Nevena. Na kraju, kaže da iza osmeha često postoji mnogo nevidljivih borbi. „Mi možda delujemo jake, ali smo u dubini duše i dalje povređene. Naučile smo da to nosimo i nastavimo dalje,“ zaključuje Nevena.