Sećanja Jelene Radojčić pokazuju kako ljubav i hrabrost mogu pobediti i najteža iskušenja iz prošlosti
Jelena Radojčić preživela je logor NDH kao dete iz sela Jablanac na obali Save. Njena životna priča, uključujući trenutke kada je jela mrvice iz džepa svoje majke, inspirisala je film „Dara iz Jasenovca“. Danas, sa 92 godine, ona svedoči o patnjama, ali i o neizmernoj snazi porodice i oproštaju. Fokus ključne teme, „priča bake Jelene“, jasno je u uvodu. Kao rezultat, njen život je primer izdržljivosti i saosećanja.
Detinjstvo bake Jelene obeležila je svakodnevica uz reku i rad na imanju, ali i izostanak igračaka i bezbrižnosti. Međutim, rat je doneo preokret. Porodica je bežala pred opasnošću, skrivala se po šumama Kozare, a najmlađi brat Ilija bio je tek beba. Jelena i njena porodica morali su da se suoče sa odvođenjem, gubitkom doma i gladi.
Priča bake Jelene: sećanja na logor i borbu za život
U logoru Stara Gradiška, Jelena je sakupljala mrvice iz majčinog džepa i sisala ih da bi preživela. Osim toga, ona je gledala kako vojnici odvode njenog oca. „Bio je visok čovek, nosio je crne pantalone sa prugama i šešir. Pozdravio se sa nama i odveli su ga. Nikada ga više nismo videli“, priseća se baka Jelena. S druge strane, njena majka je donela tešku odluku i predala decu humanitarnoj organizaciji Dijane Budisavljević. Zahvaljujući tome, Jelena je preživela.
Kasnije je prebačena u selo Slokovac kod Ludbrega, gde je radila teške poslove i trpela batine. Pored toga, jedan od najemotivnijih trenutaka bio je susret sa bratom Živkom u porti crkve. „Kad smo se prepoznali, potrčali smo jedno drugom u zagrljaj. Plakali smo bez prestanka, nismo hteli da se rastanemo“, opisuje Jelena.
Povratak kući i izgradnja novog života
Nakon rata, Jelena se sa majkom i bratom vratila u rodni kraj. Međutim, dočekale su ih ruševine i praznina – u selu je ostao samo jedan odrasli muškarac, dok su ostali stradali. Zbog toga su se kasnije preselili u selo Nikinci u Sremu, gde je Jelena, već sa 17 godina, radila najteže fizičke poslove kako bi sebi obezbedila odeću i školovanje.
Ipak, njena snaga nije nestala. Započela je novi život u Beogradu, gde je decenijama radila u zdravstvu, pomažući deci i lekarima. „Ja ne mrzim ni Hrvate, ni muslimane, ni bilo koga drugog. Jedan je Bog za sve nas. Mržnja je otrov kojim trujemo sami sebe“, kaže Jelena. Na kraju, ističe da je ljubav jača od svega, a porodica to potvrđuje prihvatanjem različitosti.
Priča bake Jelene pokazuje kako se, uprkos najtežim trenucima, može sačuvati dostojanstvo, blaga reč i mir u srcu. Njena priča o porodici, stradanju i oproštaju ostaje važna lekcija za sve generacije.