Mnoge žene naviknu se na stalni pritisak, pa im opuštenost izaziva nemir i osećaj gubitka kontrole.
Stres postaje svakodnevica mnogih žena, posebno u užurbanim gradskim sredinama, gde se zahtevi posla, porodice i društva stalno prepliću. Mnoge žene počinju dan razmišljajući o obavezama, a završavaju ga brigama koje ne prestaju ni pred san. Stres je centralni pojam ovog problema. Zašto mir može biti neprijatniji od haosa za mnoge žene?
Iako stres predstavlja normalnu reakciju tela na izazove, dugotrajna izloženost dovodi do toga da organizam funkcioniše u stalnoj pripravnosti. Takođe, neki ljudi toliko naviknu na tenziju da im periodi tišine i opuštanja izazivaju nelagodu. Zbog toga često traže nove obaveze ili brige, čak i kada objektivno nema razloga za zabrinutost. Na kraju, žena možda počne da oseća da mora stalno da bude angažovana kako bi se osećala korisno ili vredno.
Kako stalni stres menja naše navike
Kada je stres prisutan danima, nedeljama ili mesecima, telo počinje da ga doživljava kao normalno stanje. Hormoni poput adrenalina i kortizola (koji pomažu telu da se izbori sa opasnošću) ostaju povišeni. Kao rezultat, žene mogu imati probleme sa snom, koncentracijom i raspoloženjem. Pored toga, stalna napetost remeti krvni pritisak, povećava rizik od srčanih bolesti i utiče na celokupno zdravlje.
Na duže staze, ovaj fizički teret naziva se alostatsko opterećenje (zbirni uticaj hroničnog stresa na telo). Stručnjaci ukazuju da, čak i kada spoljašnji pritisci nestanu, telo i dalje pamti stres. To može objasniti zašto žene osećaju nemir upravo kada bi trebalo da se opuste.
Zašto mir može da izazove nelagodu
Mnoge žene primete da im je teško da se opuste kada konačno dobiju slobodan dan ili reše važan problem. Umesto olakšanja javlja se nervoza. U međuvremenu, neki traže nove zadatke, proveravaju telefon ili razmišljaju o mogućim problemima. Ponekad osećaju da gube vreme ako ne rade ništa. Ovakvo ponašanje povezano je sa naučenim obrascima i pojačanom budnošću na moguće pretnje (tzv. hipervigilnost).
Psihološkinja Ivana Petrović objašnjava: „Kada je žena dugo pod stresom, njen mozak nauči da traži opasnost i da reaguje na najmanje promene. To je način na koji pokušavamo da zadržimo osećaj kontrole, ali takav pristup zapravo iscrpljuje i onemogućava oporavak.“
Kako prepoznati kada je vreme za promenu
Ako žena počne da vezuje svoju vrednost za količinu obaveza, može imati osećaj krivice kada se odmara. Takođe, često ne prepoznaje sopstvene granice sve dok se ne pojave simptomi poput nesanice, razdražljivosti ili iscrpljenosti. Na kraju, telo šalje jasne signale da je potrebno stati i napraviti pauzu.
„Važno je razumeti da sposobnost izdržavanja stresa nije isto što i zdrav odnos prema sebi. Dugotrajni stres uvek ostavlja posledice, čak i kada mislimo da smo navikli na njega“, naglašava Ivana Petrović.
Praktični saveti za oslobađanje od stresa
Na sreću, moguće je promeniti odnos prema stresu. Pre svega, važno je postepeno učiti telo i um da je odmor bezbedan i koristan. Redovno spavanje, fizička aktivnost, boravak u prirodi i vreme bez telefona mogu značajno doprineti oporavku. Osim toga, realno postavljanje granica i dozvola sebi za pauzu ključni su za dugoročnu ravnotežu.
Ako se osećate napeto, zabrinuto ili imate teškoće sa opuštanjem duže vreme, razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom može pomoći. „Nije poenta da potpuno izbegavamo stres, već da naučimo da ne živimo kao da je svaki dan vanredna situacija. Najveći znak oporavka je trenutak kada je mir prijatan i kada osećamo da je sasvim u redu biti spokojan“, zaključuje Ivana Petrović.
Zbog toga, zapamtite: za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.