Psihološki razlozi zbog kojih pojedinci menjaju ponašanje prema drugima u zavisnosti od koristi
Zašto neki ljudi poštuju samo one od kojih imaju korist postaje sve češća tema u savremenom društvu. Ovakvo ponašanje može uticati na zdravlje i dobrobit žena u različitim sredinama, od porodice do posla. Mnoge žene primećuju da pojedinci pokazuju ljubaznost i poštovanje prema osobama koje su im od koristi, dok prema onima koje ne mogu da im pomognu mogu biti grubi ili čak surovi. Ovo ponašanje nije bezopasno, jer može izazvati stres, nesigurnost i osećaj manje vrednosti kod onih koji su izloženi takvom tretmanu.
Kako razlike u moći utiču na ponašanje
Psiholozi objašnjavaju da mnogi ljudi percipiraju autoritete kao figure koje zaslužuju poštovanje zbog svoje moći, dok osobe na nižim pozicijama često smatraju manje važnim. Kao rezultat, pojedinci sa izraženom potrebom za dominacijom mogu svesno ili nesvesno birati kome će pokazati ljubaznost, a kome neće. Žene se sa ovakvim ponašanjem često susreću na radnom mestu, u porodici ili među prijateljima. Na primer, šef može biti izuzetno pažljiv prema direktoru, ali istovremeno vikati na mlađe koleginice. Takvi obrasci ponašanja nisu retkost i mogu ostaviti posledice na psihičko zdravlje.
Zašto neki ljudi menjaju stav prema različitim osobama
Osim toga, psihologija poznaje pojam „orijentacija ka socijalnoj dominaciji“. Taj termin opisuje sklonost podržavanju hijerarhijskih odnosa i društvene nejednakosti. Prema istraživanju koje su sproveli Felicija Prato i Džim Sidanius, osobe sa ovakvom orijentacijom češće pokazuju manjak empatije prema drugima. To znači da im nije teško da budu grubi prema onima od kojih nemaju direktnu korist. Međutim, ovakav pristup nije ograničen samo na odnose među društvenim grupama. Može se javiti i u svakodnevnim kontaktima, gde pojedinci biraju ponašanje prema drugima na osnovu korisnosti.
Premeštena agresija i posledice na zdravlje žena
Važno je naglasiti da ovakvo ponašanje ponekad proizlazi iz potisnutog besa. Na primer, osoba koja ne sme da se suprotstavi nadređenom zbog straha od posledica može kasnije svoju ljutnju iskaliti na slabijoj osobi. Ovaj fenomen se naziva „premeštena agresija“ i dokazan je u brojnim naučnim studijama. Premeštena agresija može se javiti nesvesno, ali posledice su stvarne. Žene koje su izložene ovakvom ponašanju često osećaju anksioznost, gubitak samopouzdanja i hronični stres. Dugoročno, ovakvi obrasci mogu narušiti mentalno zdravlje i kvalitet života.
Šta žene mogu da urade u ovakvim situacijama
Ipak, postoje načini da se prepoznaju i preduprede posledice ovakvog ponašanja. Pre svega, važno je razvijati asertivnost, odnosno sposobnost da se jasno izraze svoja osećanja i potrebe bez ugrožavanja drugih. Takođe, izgradnja samopouzdanja i podrška bliskih osoba mogu pomoći u prevazilaženju negativnih efekata. Psiholog Felicija Prato navodi: „Empatija i međusobno poštovanje ključni su za zdrave odnose na poslu i u porodici.“ Ako se ovakvo ponašanje često ponavlja ili ostavlja ozbiljne posledice po psihičko zdravlje, preporučuje se razgovor sa psihologom ili savetnikom.
Kada potražiti stručnu pomoć
Na kraju, važno je prepoznati trenutak kada je neophodno potražiti stručnu pomoć. Ako primetite da vam ovakve situacije izazivaju dugotrajnu tugu, strah ili osećaj bespomoćnosti, razgovor sa stručnjakom može biti prvi korak ka rešenju. „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“ Osnaživanjem žena kroz edukaciju i podršku moguće je smanjiti negativan uticaj ovakvih ponašanja na svakodnevni život.