Noćna buđenja oko tri sata mogu biti posledica stresa, navika ili hormona – stručnjaci savetuju kako da ponovo zaspite i sačuvate zdravlje
Buđenje tokom noći oko tri sata ujutro problem je sa kojim se susreće sve veći broj žena, posebno u odraslom i srednjem životnom dobu. Ova pojava može imati veliki uticaj na kvalitet sna, energiju i raspoloženje tokom dana, a često se javlja kod žena koje se suočavaju sa stresom, izazovima na poslu ili u porodičnom životu.
Talar Muhtarian, docentkinja za mentalno zdravlje na Medicinskom fakultetu u Vorviku, objašnjava da je san prirodno podeljen na cikluse od 90 do 110 minuta, koji sadrže lagan, dubok i REM san. „Na kraju svakog ciklusa san postaje plići, pa je tada češće da se osoba nakratko probudi. Organizam podiže nivo kortizola, hormona stresa, pripremajući telo za novi dan“, navodi Muhtarian.
Iako su ovakva kratka buđenja sasvim normalna, problem nastaje kada se nakon toga ne može ponovo zaspati. Žene su posebno osetljive na noćne brige, koje često postaju izraženije u tišini i mraku. „Ako vam je um preplavljen mislima o poslu ili emotivnim odnosima, kratko buđenje može prerasti u dugotrajnu nesanicu“, ističe Muhtarian.
Osim stresa, česti uzroci noćnog buđenja su i navike kao što su konzumacija kofeina ili alkohola u večernjim satima. Kofein može ostati u organizmu i do šest sati nakon unošenja, dok alkohol, iako može pomoći da brže zaspite, često dovodi do isprekidanog sna. Takođe, upotreba telefona ili drugih ekrana pred spavanje može narušiti prirodni ritam spavanja.
Za žene koje se bore sa ovim problemom, stručnjaci preporučuju nekoliko praktičnih koraka. Najvažnije je održavati dosledan raspored buđenja svakog jutra, čak i nakon neprospavane noći, kako bi se stabilizovao unutrašnji sat tela. Ako ne možete da zaspite duže vreme, savetuje se da ustanete iz kreveta i radite nešto opuštajuće, poput čitanja ili slušanja tihe muzike, dok ne osetite pospanost. Tako ćete izbeći povezivanje kreveta sa budnošću.
Muhtarian naglašava važnost tehnika za upravljanje stresom: „Pisanje dnevnika, vođena meditacija ili vežbe disanja mogu pomoći da umirite misli i olakšate povratak snu.“ Takođe, preporučuje se izbegavanje kofeina i alkohola u kasnim popodnevnim i večernjim satima, kao i ograničavanje upotrebe telefona pred spavanje.
Razumevanje da su buđenja oko tri ujutru deo prirodnih ciklusa tela može pomoći da ove situacije doživite mirnije. Ukoliko se problem ponavlja i utiče na svakodnevni život, važno je obratiti se stručnjaku za dodatnu podršku. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.