Novo istraživanje iz Norveške pokazuje da i kratki izlasci u prirodu pozitivno utiču na mentalno zdravlje, čak i bez društva
Usamljenost je sve češći problem među ženama različitih starosnih grupa, a posledice po zdravlje mogu biti ozbiljne—od povećanog rizika za hronične bolesti do smanjenja životnog veka. Novo norveško istraživanje, sprovedeno na više od 2.500 osoba, otkriva da redovan boravak u prirodi može značajno smanjiti osećaj usamljenosti, čak i kada se vreme provodi bez društva.
Naučnici su analizirali učesnike koji su vreme provodili na ili oko jezera Mjøsa, najvećeg norveškog jezera, baveći se različitim aktivnostima kao što su šetnja, plivanje, pecanje ili vožnja čamcem. Ispostavilo se da su osobe koje su osećale povezanost sa prirodom ili razvile emotivnu vezu sa određenim mestima u prirodi imale niži nivo usamljenosti. Najjači efekat zabeležen je upravo kod onih koji su isticali snažnu vezanost za prirodno okruženje.
Zašto je to važno za žene? Iako društvena interakcija ostaje najvažniji faktor za prevenciju usamljenosti, mnoge žene nemaju uvek mogućnost da budu okružene porodicom ili prijateljima. “Ne morate biti u društvu da biste osetili koristi boravka na otvorenom. Priroda ima potencijal da pruži osećaj pripadnosti i olakša osećaj izolacije,” kaže dr Aaron P. Brinen, psihijatar. Dr Thea Gallagher dodaje: “Kratke šetnje u parku ili čak uživanje na balkonu sa pogledom na zelenilo mogu da utiču na bolje raspoloženje i smanjenje osećaja usamljenosti.”
Psiholozi ističu i važnost tzv. „mikro-prirode“ – kratkih i jednostavnih boravaka u prirodi, kao što su sedenje na klupi ili šetnja do obližnjeg drveta, što je često dostupno i ženama sa mnogo obaveza. “Važno je da pronađete način da prirodu uključite u svakodnevicu, makar kroz nekoliko minuta dnevno,” savetuje dr Hillary Ammon.
Ako se osećate usamljeno, razmislite o svakodnevnom izlasku iz zatvorenog prostora—šetnja, vožnja bicikla ili čak sedenje pored prozora s pogledom na zelenilo mogu biti prvi korak ka boljem mentalnom zdravlju. Za ozbiljne probleme sa usamljenosti, uvek se savetuje razgovor sa lekarom ili psihologom.