Stručnjaci objašnjavaju razliku između fizičke i emocionalne gladi i savetuju kako preuzeti kontrolu nad navikama
Mnoge žene u Srbiji svakodnevno se suočavaju sa izazovima koje donosi emocionalno jedenje. Ovaj obrazac ponašanja podrazumeva uzimanje hrane ne zbog fizičke gladi, već zbog snažnih osećanja poput stresa, tuge, dosade ili usamljenosti. Zbog toga emocionalno jedenje može uticati na zdravlje i dovesti do problema kao što su prekomerna težina, gojaznost i osećaj krivice. Prema podacima iz brojnih istraživanja, žene češće koriste hranu kao način da se izbore sa svakodnevnim izazovima i emocijama. Međutim, važno je istaći da ovaj problem nije znak slabosti, već često naučen odgovor na stresne situacije.
Emocionalno jedenje često se javlja naglo i prati ga snažna želja za određenom hranom. Za razliku od fizičke gladi, koja polako raste i može sačekati, emocionalna glad nastupa iznenada i najčešće se vezuje za određene ukuse ili teksture. Na primer, osoba može poželeti čokoladu ili sladoled u trenutku stresa, dok će fizička glad moći da se zadovolji bilo kojom vrstom hrane.
Kako prepoznati emocionalno jedenje i njegove okidače
Pored toga, važno je naučiti da razlikujete fizičku od emocionalne gladi. Fizička glad se javlja postepeno i oseća se u stomaku, dok emocionalna glad dolazi iznenada i najčešće je vezana za glavu i usta. Kada jedete zbog emocija, često ne možete da prestanete dok ne potrošite celu količinu hrane, bez obzira na osećaj sitosti.
Osim toga, uobičajeni okidači za emocionalno jedenje su stres, tuga, usamljenost, dosada, sreća ili nervoza. Na primer, tokom teškog dana na poslu mnoge žene posegnu za slatkišima kako bi se umirile. S druge strane, proslave i društveni događaji često su povezani sa prejedanjem iako telo nije gladno. „Hrana može biti uteha, ali ne rešava uzrok problema. Zato je važno da svaka žena prepozna šta je zaista motiviše da posegne za hranom“, ističe dr Jelena Ilić, psihoterapeut.
Praktični saveti za prevazilaženje emocionalnog jedenja
Kao rezultat, stručnjaci preporučuju vođenje dnevnika ishrane i raspoloženja. Zapišite šta, kada i koliko jedete, kao i svoja osećanja pre i posle obroka. Ova tehnika može vam pomoći da uočite obrasce i prepoznate situacije u kojima najčešće jedete iz emocija. Takođe, kada osetite snažnu želju za hranom bez fizičke gladi, napravite kratku pauzu od 10 minuta, popijte vodu i zapitajte se da li ste zaista gladni ili reagujete na emocije.
Umesto hrane, pokušajte da pronađete druge načine za suočavanje sa emocijama. Na primer, kratka šetnja, duboko disanje, razgovor sa prijateljicom ili bavljenje hobijem mogu biti efikasne alternative. „Redovna fizička aktivnost i tehnike opuštanja, kao što su joga ili meditacija, pomažu u smanjenju stresa i smanjuju potrebu za emocionalnim jedenjem“, savetuje dr Natasa Petrović, nutricionista.
Ukoliko prepoznate da ne možete sami da izađete na kraj sa ovim problemom, obratite se stručnjaku. Psiholog ili psihoterapeut specijalizovan za kognitivno-bihejvioralnu terapiju može vam pružiti potrebnu podršku i alate za promenu navika. „Za mnoge žene razgovor sa stručnjakom je prvi korak ka zdravijem odnosu prema hrani i sopstvenim emocijama“, naglašava dr Jelena Ilić.
Na kraju, ne zaboravite da gojaznost predstavlja hronično stanje koje često ima vezu sa psihološkim mehanizmima poput emocionalnog jedenja. Pravilna edukacija, samosvest i podrška okoline omogućavaju svakoj ženi da prepozna i prevaziđe ovaj izazov. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.