Žene svih uzrasta treba da znaju kako se prenosi hantavirus, koji su simptomi i koje mere zaštite su najefikasnije
Hantavirus je grupa virusa koja se prenosi sa glodara na ljude i može izazvati teške bolesti poput hantavirusnog plućnog sindroma i hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom. Najčešće obolevaju osobe koje žive ili borave u ruralnim sredinama, ali svako ko dođe u kontakt sa izlučevinama glodara može biti izložen riziku. Bolest često počinje simptomima sličnim gripu – povišena temperatura, bolovi u mišićima, umor i glavobolja – zbog čega može proći nezapaženo dok se ne pojave ozbiljnije komplikacije.
Infekcija se najčešće dešava kada osoba udahne čestice zaraženog izmeta, urina ili pljuvačke glodara. Ređe je prenos direktnim kontaktom ili ujedom. Virus može oštetiti pluća ili bubrege, pa je pravovremeno prepoznavanje simptoma od ključnog značaja. Dr Jelena Petrović, infektolog, objašnjava: “Važno je obratiti pažnju na upornu visoku temperaturu, bolove u mišićima i otežano disanje, posebno ako ste bili u kontaktu sa glodarima ili boravili u prostorijama gde bi oni mogli biti prisutni.”
Žene, posebno one koje rade u poljoprivredi, čiste podrume ili vikendice, ili se bave uređenjem okućnice, treba da budu posebno oprezne. Simptomi se mogu javiti od jedne do osam nedelja nakon izlaganja virusu. Rani znaci uključuju groznicu, bol u mišićima (najčešće noge, kukovi i leđa), glavobolju, vrtoglavicu, bol u stomaku i ponekad mučninu ili povraćanje. Kasnije se mogu pojaviti otežano disanje, kašalj, stezanje u grudima i nizak krvni pritisak.
Dijagnoza može biti otežana jer početni simptomi liče na grip ili upalu pluća. Lekari će uzeti u obzir moguće izlaganje glodarima i kliničku sliku. Lečenje je simptomatsko i često zahteva hospitalizaciju, ponekad i intenzivnu negu sa kiseoničkom podrškom. Trenutno ne postoji specifičan lek ni vakcina protiv hantavirusa, pa je prevencija najvažnija.
Praktične preporuke za prevenciju uključuju: izbegavanje kontakta sa glodarima, redovno čišćenje i provetravanje prostorija, korišćenje zaštitnih maski i rukavica prilikom čišćenja potencijalno kontaminiranih prostora, i pravilno skladištenje hrane. Dr Petrović savetuje: “Ako primetite tragove glodara ili njihova izlučevine, prostor treba očistiti vlažnom krpom i dezinfekcionim sredstvima, nikako usisavačem ili metlom, kako se čestice ne bi podigle u vazduh.”
U slučaju pojave simptoma nakon moguće izloženosti, važno je što pre potražiti medicinsku pomoć. Samoinicijativno lečenje nije preporučljivo, jer se bolest može brzo pogoršati. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.