Veća količina masnoće oko organa i stanje ‘skinny fat’ povezani sa povećanim rizikom od kognitivnog pada kod žena
Novo istraživanje sprovedeno na gotovo 26.000 odraslih osoba pokazalo je da način na koji se masnoće raspoređuju u telu može imati značajan uticaj na zdravlje mozga, posebno kod žena srednjih godina i starijih. Naučnici su otkrili da žene koje imaju više masnoće u predelu pankreasa, kao i one koje imaju tzv. ‘skinny fat’ tip građe (visok procenat masnog tkiva, a malo mišića, iako su telesne mase u granicama normale), imaju veći rizik od ubrzanog starenja mozga, gubitka pamćenja i neuroloških bolesti.
Istraživači su analizirali podatke dobijene snimanjem magnetnom rezonancom, medicinsku istoriju i životne navike učesnika. Pokazalo se da žene sa oko 30 odsto masnog tkiva u pankreasu ili one sa skrivenim masnim naslagama, iako nisu gojazne, češće imaju smanjenu količinu sive mase u mozgu, što može otežati obradu informacija i pamćenje.
Zašto je ovaj tip masnoće opasan? Masnoće koje se talože duboko oko unutrašnjih organa, poznate kao visceralne masnoće, „biološki su aktivnije i povezane su s insulinskom rezistencijom, upalama i stresom krvnih sudova“, objašnjava dr Davide Cappon. Dugoročno, ovakvi procesi mogu dovesti do promena na mozgu i povećati rizik od neuroloških poremećaja i bržeg kognitivnog starenja. Dr Mir Ali dodaje: „Povećana količina masnoće oko organa stvara hronične upale, što se povezuje sa kognitivnim padom i drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima.“
Važno je napomenuti da stanje ‘skinny fat’ može proći nezapaženo, jer osoba deluje vitko, ali ima visok procenat masnog tkiva i malo mišićne mase. „Sa aspekta mozga, to i dalje znači veće opterećenje na metabolizam, čak i ako vaga pokazuje normalnu težinu“, navodi dr Cappon.
Simptomi koji ukazuju na nakupljanje visceralnih masnoća uključuju povećanje obima struka bez značajnog povećanja težine, povišen krvni pritisak, povišene vrednosti šećera u krvi, masnu jetru, slabiji san i smanjenu snagu. Lekari za procenu metaboličkog zdravlja često prate obim struka, krvni pritisak, šećer i masnoće u krvi, kvalitet sna i fizičku aktivnost.
„Nije sve u kilogramima“, ističe dr Cappon. „Male, ali redovne promene u kretanju, ishrani, kvalitetu sna i upravljanju stresom mogu napraviti veliku razliku za dugoročno zdravlje mozga.“
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
