Kasnopopodnevna dremka može ometati noćni odmor i izazvati umor sledećeg dana
Dremanje tokom dana često se koristi kao brz način za obnavljanje energije, posebno među ženama koje balansiraju posao, porodicu i obaveze. Iako kratka dremka može biti korisna, važno je znati kada ona može negativno uticati na san, naročito kod odraslih žena koje su već sklone nesanici ili poremećenom ritmu spavanja.
Naime, naš organizam ima prirodni dnevno-noćni ritam, poznat kao cirkadijalni ritam, koji određuje kada smo najspremniji za odmor. Ako dremate kasno popodne ili uveče, možete poremetiti ovaj ritam. To dovodi do toga da se kasnije teže uspavate, češće se budite tokom noći i ujutru se osećate nenaspavano.
Najkritičniji period za dremku je posle 15 časova, a posebno se ne preporučuje dremanje u poslednjih osam sati pre planiranog noćnog sna. U tom vremenskom okviru, telo bi trebalo da stvara takozvani „pritisak sna“ – prirodnu potrebu za spavanjem koja omogućava brz i kvalitetan san kada za to dođe vreme. Ako tada odspavate, organizam gubi taj signal i može doći do problema sa uspavljivanjem.
Dr Milena Petrović, specijalista za poremećaje spavanja, ističe: „Dremanje kasno popodne može stvoriti utisak odmora, ali zapravo odlaže vreme kada ćete zaista moći da zaspite uveče. To je česta greška posebno kod žena koje osećaju umor posle radnog dana.“
Za žene koje osećaju potrebu za dremkom, preporučuje se da ona ne traje duže od 20-30 minuta i da se odvija najkasnije do ranog popodneva. Kratka dremka može poboljšati koncentraciju, raspoloženje i energiju, ali produženo ili kasno dremanje može imati suprotan efekat.
Ako se borite sa nesanicom ili čestim buđenjem, pokušajte da izbegavate dremke kasno tokom dana. Takođe, važno je održavati redovan raspored spavanja i praktikovati večernje rutine koje pomažu opuštanju, poput lagane šetnje, čitanja ili laganih vežbi disanja.
Ukoliko primetite da problemi sa snom traju duže od dve nedelje, obratite se svom lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.