Zapušen nos pogađa žene svih uzrasta, a stručnjaci objašnjavaju uzroke i nude rešenja za brže disanje
Zapušen nos je čest problem, posebno tokom sezona prehlada i alergija, i može značajno uticati na svakodnevni život žena svih starosnih grupa. Ova neprijatnost otežava disanje, remeti san i smanjuje kvalitet života, pa je važno znati kako prepoznati uzroke i pravilno reagovati.
Najčešći uzroci su virusne ili bakterijske infekcije, alergije na polen, prašinu ili životinjsku dlaku, kao i nealergijski rinitis koji nastaje zbog promene temperature ili zagađenja. Internista dr Kraig Polinski objašnjava da se medicinski izraz za zapušen nos naziva „rinitis“ – upala sluzokože nosa. “Kada osoba udiše alergen ili virus, mastociti oslobađaju histamin, što dovodi do oticanja i upale,” kaže dr Polinski. Važno je napomenuti da osećaj zapušenosti nije uvek posledica viška sekreta, već oticanja krvnih sudova u nosu. “Mnogi misle da će im biti bolje ako stalno duvaju nos, ali problem je često u oticanju, ne u sekreciji,” ističe otorinolaringolog dr Stiven Aleksander.
Simptomi mogu da uključuju curenje nosa, kijanje, svrab, suzne oči, ali i gusti sekret žute ili zelene boje, što može ukazivati na infekciju. Za žene koje imaju sklonost ka alergijama, simptomi se često javljaju sezonski ili u kontaktu sa poznatim alergenima. Ako je sekret gust i obojen, uz povišenu temperaturu i bol u sinusima, preporučuje se odlazak kod lekara.
Dr Aron Flečer savetuje: “Korišćenje fiziološkog rastvora u spreju može efikasno da smanji otok sluzokože i olakša disanje.” Ovaj rastvor ne sadrži lekove, pa je bezbedan za svakodnevnu upotrebu i tokom trudnoće. Inhalacije toplom vodom, tuširanje u toploj kupatilskoj pari i podizanje uzglavlja tokom spavanja takođe mogu doprineti olakšanju.
Za kratkotrajnu upotrebu mogu se koristiti dekongestivni sprejevi, ali ne duže od pet dana, kako ne bi došlo do kontraefekta. Ako su simptomi povezani sa alergijama, antihistaminici mogu pomoći, ali se preporučuje konsultacija sa lekarom pre upotrebe, naročito kod trudnica i dojilja.
Preventiva uključuje redovno provetravanje prostorija, izbegavanje poznatih alergena i održavanje higijene ruku. Najvažnije je pratiti svoje simptome – ako se pogoršavaju ili traju duže od sedam dana, javite se lekaru. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.