Smanjenje telesne mase može značajno smanjiti rizik od infarkta i drugih srčanih problema, kažu stručnjaci
Gubitak kilograma ima snažan uticaj na zdravlje srca i krvnih sudova, posebno kod žena koje su izložene povećanom riziku od kardiovaskularnih bolesti. Prema rečima prof. dr Nemanje Đenića, interventnog kardiologa, gojaznost nije samo estetski problem, već ozbiljna bolest koja utiče na krvni pritisak, nivo šećera i masnoća u krvi. Kao rezultat, žene koje smanje svoju telesnu težinu mogu istovremeno smanjiti više faktora rizika za srčani i moždani udar.
Gubitak kilograma i zdravlje srca
Osim toga, višak masnog tkiva posebno u predelu struka povećava rizik od ateroskleroze (nakupljanje masnoća u krvnim sudovima). Kada se kilogrami smanje, opterećenje na srce i krvne sudove se takođe smanjuje. Na taj način može se popraviti kontrola krvnog pritiska, šećera i masnoća, a time i ukupno zdravlje. Prof. dr Đenić ističe: „Ako utičete na gojaznost, utičete i na pojedinačne faktore rizika, pa će rizik od nastanka infarkta srca ili moždanog udara biti neuporedivo manji.“
Međutim, nije samo broj kilograma važan. Pored toga, mesto gde se masno tkivo nagomilava, posebno oko struka, ima poseban značaj. Visceralna mast (oko unutrašnjih organa) je posebno opasna jer izlučuje hormone koji dodatno opterećuju krvne sudove.
Šta se dešava u srcu tokom infarkta
Tokom infarkta, dolazi do pucanja aterosklerotskog plaka u krvnom sudu. Kao rezultat, može nastati tromb (krvni ugrušak) koji zatvara sud i prekida dotok kiseonika do dela srca. To izaziva slabost srčanog mišića i bol u grudima, koji se može širiti u rame ili vilicu. S druge strane, žene sa dijabetesom često imaju atipične simptome, kao što su pritisak ili nelagodnost umesto klasičnog bola.
Konačno, akutni infarkt može izazvati i poremećaje srčanog ritma, koji mogu biti opasni po život. „Srce je električni organ i poremećaj njegove električne aktivnosti može da izazove poremećaje ritma koji, nažalost, mogu biti fatalni. Upravo zato su važni defibrilatori na javnim mestima i ljudi obučeni da ih koriste, jer u trenutku nastanka fibrilacije mogu da spasu nečiji život,“ naglašava dr Đenić.
Kako savremeni lekovi smanjuju rizik od infarkta
Zapravo, moderni lekovi za lečenje gojaznosti, kao što je semaglutid (lek koji pomaže regulaciju apetita i šećera), pokazali su da mogu dodatno smanjiti rizik od srčanih bolesti. Ipak, ovakvi lekovi se koriste uz kontrolu lekara i nisu zamena za promene u načinu života.
Takođe, žene bi trebalo redovno da mere obim struka, prate krvni pritisak i nivo šećera, jer su to važni pokazatelji rizika. Štaviše, pravilna ishrana, fizička aktivnost i smanjenje stresa doprinose smanjenju rizika od infarkta.
Na kraju, važno je naglasiti: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“
Ako primetite simptome kao što su bol u grudima, kratkoća daha ili nagla slabost, odmah potražite medicinsku pomoć. Pravovremena reakcija može spasiti život.