Simptomi poremećaja štitne žlezde često su nejasni, a žene su posebno podložne ovim zdravstvenim problemima
Kod žena širom sveta, poremećaji štitne žlezde predstavljaju čest i često neprepoznat zdravstveni izazov. Stručnjaci ističu da su žene višestruko češće pogođene problemima sa štitnom žlezdom nego muškarci. Prvi simptomi mogu biti suptilni i lako se pripisuju stresu ili promenama u načinu života. Međutim, prepoznavanje razlike između usporenog i ubrzanog rada ove žlezde ključno je za očuvanje zdravlja.
Simptomi hipotireoze: Umor, gojenje i osetljivost na hladnoću
Hipotireoza označava usporen rad štitne žlezde, odnosno smanjenu proizvodnju hormona (trijodtironin i tiroksin). Kao rezultat, metabolizam se usporava. Zbog toga se javlja osećaj stalnog umora, ponekad i malaksalost. Mnoge žene primete povećanje telesne težine, čak i kada ne menjaju navike u ishrani. Osim toga, česte su pojačana osetljivost na hladnoću, oticanje lica i kapaka, suva koža, opadanje kose i usporeno razmišljanje. Zatvor i poremećaji menstrualnog ciklusa takođe mogu ukazivati na ovaj poremećaj. Važno je imati na umu da nelečena hipotireoza povećava rizik od povišenog holesterola i srčanih problema.
Simptomi hipertireoze: Gubitak kilograma i pojačana nervoza
Hipertireoza predstavlja stanje ubrzanog rada štitne žlezde. U ovom slučaju, hormoni se luče u prevelikim količinama i metabolizam se ubrzava. Simptomi uključuju iznenadni gubitak telesne težine, čak i uz povećan apetit. Osim toga, mnoge žene osećaju ubrzan rad srca, pojačano znojenje i drhtanje ruku. Nervoza, razdražljivost, anksioznost i nesanica često prate ovo stanje. Kod nekih osoba javlja se i slabost mišića ili pojačano opadanje kose. U retkim slučajevima, naročito kod autoimunih bolesti poput Gravesove bolesti, može se pojaviti ispupčenje očiju (egzoftalmus).
Zašto su žene podložnije poremećajima štitne žlezde?
Stručnjaci objašnjavaju da su autoimune bolesti glavni uzrok poremećaja funkcije štitne žlezde. Hašimoto tireoiditis najčešće izaziva hipotireozu, dok je Gravesova bolest vodeći uzrok hipertireoze. Genetika, pol, stres i pušenje važni su faktori rizika. Štaviše, hormonske promene tokom života, poput trudnoće ili menopauze, dodatno povećavaju osetljivost žena. “Žene treba da znaju da je procena rada štitne žlezde mnogo više od običnog ultrazvuka. Potrebne su i laboratorijske analize hormona TSH, T3 i T4,” navodi dr Ivana Petrović, endokrinolog.
Kada je vreme za posetu lekaru i kako se dijagnostikuje poremećaj?
Važno je ne zanemariti uporne simptome. Ako osećate dugotrajan umor, nagle promene težine ili poremećaje menstrualnog ciklusa, potražite savet lekara. Pravovremena dijagnoza i lečenje mogu značajno poboljšati kvalitet života. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. “Redovne kontrole i praćenje hormona ključ su prevencije komplikacija,” ističe dr Petrović. Takođe, ne preporučuje se samoinicijativno uzimanje suplemenata ili lekova bez konsultacije sa stručnjakom. Na kraju, razumevanje simptoma i rane reakcije mogu pomoći svakom ženskom zdravlju.