Kardiolog objašnjava koji simptomi ukazuju na opasnost i kome je potreban pregled pre vežbanja
Prof. dr Ivana Nedeljković, kardiolog i predsednica Udruženja kardiologa Srbije, naglašava da fizička aktivnost čuva srce, ali pogrešno odmeren napor može da postane rizik. Kada napor postaje rizik za srce pitanje je koje zabrinjava mnoge žene, posebno one koje žele da uvedu više kretanja u svakodnevicu ili planiraju povratak vežbanju. Problemi sa srcem mogu da se pojave kod osoba svih uzrasta, ali su posebno rizične žene koje su godinama bile fizički neaktivne, kao i one sa visokim krvnim pritiskom, povišenim šećerom ili holesterolom.
Granice fizičkog napora i važnost individualnog pristupa
Osim toga, svaka osoba ima sopstvene granice kada je reč o fizičkoj aktivnosti. Pre svega, važno je prepoznati kada uobičajen napor postaje težak i kada se pojave simptomi poput otežanog disanja, bola u grudima, preskakanja srca ili nesvestice. „Ako primetite da vas napor koji ste ranije lako podnosili sada umara ili izaziva nelagodnost, obavezno se javite lekaru,“ ističe prof. dr Ivana Nedeljković.
Kada napor postaje rizik za srce: na šta treba obratiti pažnju
Međutim, vežbanje nije isto za sve. Fizička aktivnost može biti lek, ali samo ako se dozira prema polu, uzrastu i zdravstvenom stanju. Na primer, žene koje su duže bile neaktivne ili imaju faktore rizika poput gojaznosti, pušenja ili porodične istorije bolesti srca, treba posebno pažljivo da planiraju povratak treninzima. Takođe, pre započinjanja intenzivnijih vežbi, preporučuje se osnovna laboratorija, merenje krvnog pritiska i određivanje indeksa telesne mase (BMI). „Fizička aktivnost je blagotvorna, ali je neophodno prilagoditi je svakom pojedincu. Samo tako ona postaje pravi lek, a ne opasnost,“ naglašava prof. dr Ivana Nedeljković.
Praktični saveti za žene koje žele da vežbaju
S druge strane, neka zdravstvena stanja ne daju jasne simptome na početku. Zato je važno, posebno za žene starije od 40 godina ili one sa poznatim faktorima rizika, da pre nego što počnu sa zahtevnijim fizičkim aktivnostima obave preventivni pregled. „Ne mora svaki pregled biti složen, ali je važno proveriti osnovne parametre. EKG i test opterećenja mogu pomoći da se odredi odgovarajući nivo aktivnosti za svaku osobu,“ savetuje prof. dr Ivana Nedeljković. Na taj način se smanjuje rizik od iznenadne srčane smrti, koja može nastupiti kod osoba sa neprepoznatim srčanim bolestima.
Kako prepoznati simptome i kada potražiti pomoć
Simptomi koji zahtevaju hitnu pažnju su: iznenadan bol u grudima, nagla slabost, nepravilni otkucaji srca, osećaj gušenja ili nesvestica. Štaviše, ukoliko se ovakvi znaci pojave tokom ili neposredno posle napora, treba odmah prekinuti aktivnost i javiti se lekaru. Takođe, važno je napomenuti da žene često osećaju blaže ili atipične simptome u poređenju sa muškarcima. Zato je još važnije obratiti pažnju na sve promene u svom telu. Na kraju, redovno praćenje zdravlja i prilagođavanje fizičke aktivnosti svojim mogućnostima najbolja su prevencija srčanih problema. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
ePodcastu