Dr Miljko Ristić objašnjava kako se preporučene vrednosti menjaju sa godinama i zašto je važno slušati svoje telo
Mnoge žene su navikle da je krvni pritisak od 120/80 mmHg „zlatni standard“ za zdravlje srca. Međutim, prema rečima dr Miljka Ristića, jednog od najpoznatijih srpskih kardiohirurga, ova vrednost više nije univerzalna za sve uzraste. On je istakao da žene, posebno one starije od 60 godina, ne treba da paniče ako im je pritisak iznad toga.
Pre svega, krvni pritisak (sila kojom krv pritiska zidove arterija) je ključni pokazatelj kardiovaskularnog zdravlja. Dugoročno povišen pritisak, poznat kao hipertenzija, povećava rizik od srčanih i moždanih udara. Ipak, dr Ristić naglašava da savremene smernice pokazuju promene u preporučenim vrednostima, posebno kod žena u poznijim godinama.
Optimalan pritisak zavisi od životne dobi
Naime, dr Ristić objašnjava: „Kada sam bio student, smatralo se da je pritisak 120 sa 80 optimalan. Kasnije je 140 bila preporučena vrednost. Danas osoba od 60, 70 ili 80 godina može imati pritisak i do 160 mmHg, a da to ne bude alarmantno.” On dodaje: „Mnogi uzimaju lekove da spuste pritisak na 120, a onda se osećaju loše. Nema potrebe za panikom, jer se vrednosti između 160 i 190 mmHg sada smatraju normalnim za starije.”
Takođe, on podseća da normalan puls (broj otkucaja srca u minuti) iznosi 60 do 80. Ipak, kod sportistkinja ili osoba koje su u dobroj kondiciji, puls može biti i niži. „Ako puls padne na 50, to nije razlog za strah. Kada je ispod 40, razmatra se pejsmejker. Brži puls, preko 80 ili 90, znači da treba pronaći način da se opustite”, savetuje dr Ristić.
Šta ove promene znače za žene?
Za žene, naročito u menopauzi ili starijem životnom dobu, važno je razumeti da se telo menja. Osim toga, životni tempo, hormonske promene i stres mogu uticati na krvni pritisak. Ipak, panika zbog „previsokih“ brojeva često nije opravdana. Dugoročan visok pritisak, bez simptoma, zovu i „tihim ubicom“, jer može oštetiti krvne sudove. Simptomi, ako se pojave, uključuju glavobolju, vrtoglavicu, zujanje u ušima i zamagljen vid.
Zbog toga je važno redovno meriti pritisak, ali i pratiti kako se osećate. Ako primetite uporne simptome ili nagle promene, obavezno se obratite lekaru. „Potrebno je više edukacije, kako žene ne bi nepotrebno uzimale lekove ili se plašile normalnih promena sa godinama”, ističe dr Ristić.
Praktični saveti za očuvanje zdravlja srca
Pored praćenja pritiska i pulsa, važno je usvojiti zdrave navike. Pravilna ishrana, fizička aktivnost, dovoljno sna i upravljanje stresom su ključni. Takođe, izbegavajte samoinicijativno uzimanje lekova za snižavanje pritiska bez konsultacije sa specijalistom. Pravilo je jednostavno: slušajte svoje telo, ali i preporuke stručnjaka. Na kraju, redovne kontrole kod lekara mogu pomoći u prevenciji ozbiljnih komplikacija.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.