Novo istraživanje pokazuje da primena savremenih lekova za gojaznost može uticati na verovatnoću razvoja određenih tumora kod žena.
Lekovi za gojaznost i rizik od raka sve češće su predmet pažnje žena u Srbiji. U poslednjih nekoliko godina, savremeni lekovi za regulisanje telesne mase, poput GLP-1 agonista, koriste se kod žena sa prekomernom težinom i onih koje imaju dijabetes tipa 2 (bolest u kojoj telo ne koristi insulin pravilno). Mnoge žene se pitaju da li ovakva terapija može da utiče na nastanak ili sprečavanje raka.
Šta kažu istraživanja o lekovima za gojaznost i riziku od raka
Pre svega, novo istraživanje, sprovedeno na više od 86.000 odraslih osoba sa viškom kilograma ili gojaznošću, pokazuje zanimljive podatke. Učesnici koji su koristili GLP-1 lekove imali su približno 17 odsto manji relativni rizik za razvoj određenih vrsta tumora u odnosu na one koji nisu koristili ove lekove. Međutim, stručnjaci ističu da se ovde radi o povezanosti, a ne o dokazu da lekovi direktno sprečavaju rak. Takođe, na rezultate mogu uticati i drugi faktori, kao što su druge terapije ili češći medicinski pregledi.
Manji rizik kod tumora materice i jajnika
Istraživanje je posebno ukazalo na manji rizik od nekih tumora koji su važni za žene. Na primer, kod korisnica GLP-1 terapije zabeleženo je oko 25 odsto manji rizik od raka endometrijuma (sluzokože materice). Kada je reč o raku jajnika, procenjen je čak 47 odsto manji rizik. Osim toga, kod meningioma (tumora moždanih ovojnica, koji su uglavnom dobroćudni) rizik je bio niži za 31 odsto. Ipak, prelazna reč, naučnici naglašavaju da ovi podaci ne znače da svaka žena automatski ima toliko manji rizik. Štaviše, deo pozitivnog efekta može nastati zbog smanjenja masnog tkiva, što utiče na hormone, insulinsku rezistenciju i upale u telu.
Upozorenja i ograničenja za određene ženske grupe
S druge strane, kod nekih lekova za gojaznost postoji upozorenje o mogućem riziku od tumora štitaste žlezde. Na primer, američka uputstva za semaglutid sadrže jasnu zabranu primene kod osoba koje u porodici imaju medularni karcinom štitaste žlezde. Ova upozorenja su uvedena na osnovu nalaza iz studija na životinjama. Međutim, kod ljudi takva povezanost nije potvrđena. Zbog toga lekari preporučuju poseban oprez kod žena koje već imaju poremećaje štitaste žlezde ili porodičnu istoriju ovog karcinoma.
Šta žene treba da znaju o terapiji i prevenciji
Kao rezultat, žene koje razmišljaju o primeni lekova za gojaznost treba da razgovaraju sa svojim izabranim lekarom i procene lične rizike i koristi. Osim toga, važno je znati da ovi lekovi nisu namenjeni prevenciji raka, već prvenstveno lečenju gojaznosti ili dijabetesa tipa 2. Takođe, gubitak telesne mase i zdrave životne navike ostaju ključni za smanjenje rizika od tumora povezanih sa gojaznošću.
Stručna izjava i preporuka za žene
„Pacijentkinje sa ličnom ili porodičnom istorijom tumora štitaste žlezde ne treba da koriste semaglutid“, navodi prof. dr Katarina Lalić i dodaje: „Lekove za gojaznost treba koristiti samo pod nadzorom stručnjaka.“ Na kraju, važno je naglasiti da svaka žena ima različite zdravstvene potrebe. Zbog toga je savet lekara nezamenljiv deo svake odluke o terapiji. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.