Promene broja leukocita često su prolazne, ali ponekad zahtevaju dodatnu pažnju i konsultaciju sa lekarom
Kada laboratorijski nalazi pokažu da su leukociti van referentnih vrednosti, mnoge žene se zabrinu zbog mogućih zdravstvenih problema. Leukociti, poznati i kao bela krvna zrnca, ključni su deo imunološkog sistema i štite organizam od infekcija. Međutim, njihova brojnost može varirati iz više razloga, uključujući infekcije, stres, trudnoću ili fizičku aktivnost. Zbog toga, odstupanje od referentnih vrednosti ne znači automatski ozbiljnu bolest.
Povišen broj leukocita naziva se leukocitoza, dok je snižena vrednost poznata kao leukopenija. Ove promene nisu same po sebi dijagnoza. Naime, lekar uvek posmatra kompletan nalaz, simptome i prethodnu medicinsku istoriju. Osim toga, važno je znati da se referentne vrednosti razlikuju kod dece i odraslih. Kod odraslih se obično kreću od 4,5 do 11 × 10⁹ leukocita po litru krvi, dok su kod dece granice šire i zavise od uzrasta.
Leukociti van referentnih vrednosti u svakodnevnim situacijama
Kod mnogih žena, leukociti van referentnih vrednosti mogu biti posledica prolaznih stanja. Na primer, fizički napor, stres, trudnoća, pa čak i pušenje mogu privremeno povisiti broj leukocita. Takođe, određeni lekovi, posebno kortikosteroidi, mogu uticati na vrednosti. Važno je obratiti pažnju na to da li promena traje ili se ponavlja na više analiza. Jednokratno odstupanje obično nije razlog za brigu, ali ponavljane promene zahtevaju dodatne analize.
Na krvnom nalazu, pored ukupnog broja leukocita, nalazi se i leukocitarna formula. Ova formula pokazuje procenat i broj različitih vrsta belih krvnih zrnaca. Neutrofili su često povišeni kod bakterijskih infekcija, dok limfociti rastu kod virusnih oboljenja. Eozinofili su češće povišeni kod alergija ili parazitskih infekcija. Bazofili i monociti imaju specifične uloge u imunološkom odgovoru, ali redje dolazi do njihovih izraženih promena.
Kada tražiti dodatnu pomoć zbog promenjenih leukocita
Leukociti van referentnih vrednosti ponekad ukazuju na akutnu infekciju, ali mogu biti i znak hronične upale ili, ređe, bolesti krvi i koštane srži. Ako uz promene u broju leukocita postoje i drugi simptomi, kao što su umor, temperatura, noćno znojenje ili neobjašnjiv gubitak težine, neophodno je javiti se lekaru. Dugotrajan ili izrazito povišen broj leukocita zahteva dodatnu dijagnostiku.
Dr Ana Petrović, specijalista interne medicine, naglašava: „Povišene vrednosti leukocita često prate obične virusne ili bakterijske infekcije. Ipak, ako se uz promene jave i drugi simptomi, važno je da žene ne odlažu posetu lekaru. Sam nalaz nije dovoljan za postavljanje dijagnoze, već je potrebno sagledati celu kliničku sliku.“
Praktični saveti za čitateljke
Ako ste dobili izveštaj da su leukociti van referentnih vrednosti, ne paničite. Prvo proverite da li ste imali infekciju, stres ili neki drugi faktor koji može uticati na krvnu sliku. Zapišite sve simptome i obavestite lekara o svim lekovima koje koristite. U međuvremenu, vodite računa o higijeni, ishrani i redovnom odmoru, jer to pozitivno utiče na imunitet. Na kraju, redovne kontrole i komunikacija sa izabranim lekarom su najbolji način da očuvate zdravlje.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.