Razlike između anksioznosti i opsesivno-kompulsivnog poremećaja važne su za pravilno lečenje i svakodnevni život žena
Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OCD) često se pogrešno tumači kao obična anksioznost, posebno kod žena koje osećaju stalni nemir i zabrinutost. Ipak, ključna razlika može potpuno promeniti način lečenja i svakodnevno funkcionisanje. Pre svega, broj žena koje pogrešno misle da imaju anksioznost, a zapravo žive sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem, raste iz godine u godinu. Ovo stanje se često javlja još u detinjstvu i mladosti, kao što pokazuje primer Emily Stetzer iz Severne Karoline. Ona je godinama verovala da ima anksioznost, ali joj je tek stručnjak postavio pravu dijagnozu.
Kako prepoznati opsesivno-kompulsivni poremećaj kod žena
Žene sa OCD često imaju intenzivne, neprijatne misli koje se stalno ponavljaju. Ove misli nazivaju se opsesije, a često ih prate kompulzije — ponavljajuće radnje kojima pokušavaju da umanje neprijatnost. Na primer, Emily Stetzer je kao tinejdžerka svakodnevno osećala potrebu da priznaje roditeljima stvari koje smatra lošim. Kasnije je razvila strah od kontaminacije i morala je odmah da se tušira ako dotakne prljavu površinu. Ovo nije tipična anksioznost, već kompleksnije stanje.
Zašto je važno razlikovati anksioznost i OCD
Međutim, razlika između anksioznosti i opsesivno-kompulsivnog poremećaja ima veliki uticaj na izbor terapije. Klasična terapija razgovorom koja pomaže kod anksioznosti često pogoršava simptome kod osoba sa OCD. Kako navodi psihoterapeut Simone Leavell-Bruce, ‘OCD je kao anksioznost na steroidima. Imate užasne, nametljive misli i slike koje ne prestaju.’ Sa druge strane, klinički psiholog Levi Riven objašnjava da kod OCD-a opsesije uvek dolaze zajedno sa kompulzijama, dok kod anksioznosti to nije slučaj. Zbog toga je precizna dijagnoza ključna kako bi lečenje bilo uspešno.
Kako žene mogu prepoznati simptome i potražiti pomoć
Osim toga, mnoge žene izbegavaju da govore o svojim simptomima jer se opsesivne misli često tiču tema koje su neprijatne ili tabu. Ipak, stručnjaci naglašavaju da je važno podeliti sve simptome sa terapeutom. ‘Ako ne razgovarate sa nekim ko poznaje različite oblike OCD-a, možete godinama ostati bez prave pomoći’, kaže Emily Stetzer. S druge strane, samo pravilna dijagnoza omogućava primenu specifičnih terapija koje su mnogo delotvornije.
Praktični saveti i preporuke za žene
Na kraju, žene koje sumnjaju da njihove brige i rituali prevazilaze uobičajenu zabrinutost treba da se obrate stručnjaku za mentalno zdravlje. Takođe, korisno je voditi dnevnik misli i ponašanja kako bi se lakše prepoznali obrasci OCD-a. Terapija za opsesivno-kompulsivni poremećaj često uključuje kognitivno-bihevioralnu terapiju sa posebnim tehnikama za izlaganje i prevenciju odgovora. Konačno, svaka žena treba da zna da nije sama i da postoje efikasni načini da se poboljša kvalitet života. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.