Istraživanje pokazuje da i mali gubitak kilograma u srednjim godinama donosi vidljive koristi za žene
Žene u pedesetim godinama mogu poboljšati zdravlje svog srca i krvnih sudova čak i ako izgube samo mali procenat telesne težine. Prema novom istraživanju koje je sprovedeno u Velikoj Britaniji, gubitak od samo pet odsto telesne mase u ovom životnom dobu ima veliki značaj. Stručnjaci su tokom nekoliko decenija pratili više od 6.000 osoba rođenih 1958. godine. Istraživanje je pokazalo da su oni koji su smršali najmanje pet odsto u periodu od 50. do 55. godine postigli rezultate slične ljudima koji su tokom celog života održavali zdravu težinu.
Takođe, merenja u 62. godini su otkrila da ova grupa ima krvni pritisak, nivo holesterola i upalne parametre uporedive sa osobama koje nisu imale problema sa težinom ni u mladosti. Međutim, osobe koje su nastavile da dobijaju na težini ili su prešle prag gojaznosti, imale su znatno lošije pokazatelje kardiovaskularnog i metaboličkog zdravlja. Pre svega, ovi rezultati pružaju novu nadu ženama koje su zabrinute zbog zdravlja srca u srednjim godinama.
Mršavljenje u pedesetim može poboljšati zdravlje srca
Na osnovu rezultata, mršavljenje u pedesetim ne mora biti veliko da bi donelo koristi. Štaviše, čak i održavanje manjeg gubitka kilograma može imati dugoročne pozitivne posledice. „Ni u pedesetim nije kasno da napravite promene koje mogu značajno da poboljšaju vaše zdravlje. Ne možete promeniti svoju zdravstvenu prošlost, ali možete uticati na ono što vas čeka“, istakao je dr Frančesko Lo Monako, kardiolog specijalizovan za prevenciju i osnivač poznate klinike. On je naglasio da i umeren gubitak težine može biti dovoljan cilj za žene s viškom kilograma.
Osim toga, dr Lo Monako savetuje da se izbegavaju ekstremne dijete. Zbog toga preporučuje postepene promene životnih navika koje se mogu održati na duže staze.
Praktične preporuke za trajan gubitak kilograma
Kardiolog savetuje ženama da pažnju usmere na sastav obroka, a ne samo na količinu hrane. Na taj način, osnovu svakog obroka treba da čine izvor proteina, mnogo povrća i ugljeni hidrati bogati vlaknima. Na primer, jaja, riba, pasulj, sočivo i običan jogurt mogu obezbediti proteine, dok ovas, integralne žitarice i mahunarke donose vlakna koja produžuju osećaj sitosti. Takođe, preporučuje zamenjivanje rafinisanih ugljenih hidrata pasuljem ili sočivom, dodavanje povrća uz svaki ručak i večeru i konzumaciju cele voćke umesto soka.
Dr Lo Monako ističe: „Važno je izbegavati zaslađene napitke, alkohol, često grickanje i previše ulja ili preliva. Umesto da promenite sve odjednom, izdvojte jednu ili dve navike koje najviše povećavaju vaš kalorijski unos i počnite od njih. Plan koji se uklapa u vašu svakodnevicu ima veće izglede da se održi na duže staze.“
Pored toga, važno je napomenuti da svaka žena ima različite potrebe i da je preporučljivo individualno prilagoditi promene. Na kraju, iako rezultati istraživanja ohrabruju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.