Letnje promene temperature donose rizike za žene sa kardiovaskularnim bolestima i zahtevaju dodatnu pažnju
Tokom vrelih letnjih dana, žene traže osveženje u rashlađenim prostorijama, kancelarijama ili automobilima. Međutim, nagli prelazak iz klimatizovane prostorije na visoku temperaturu spolja može ozbiljno opteretiti organizam, posebno kod onih koje imaju probleme sa srcem ili krvnim sudovima. Ovaj temperaturni šok, kako objašnjavaju kardiolozi, može biti okidač za neprijatne i opasne zdravstvene reakcije.
Šta se dešava sa telom kada naglo promenimo temperaturu
Naime, ljudski organizam se prilagođava spoljnim uslovima, ali mu je za to potrebno vreme. Kada napustimo prostoriju rashlađenu na 22 stepena i izađemo na sunce koje greje preko 35 stepeni, naše telo pokušava da se momentalno rashladi. Kao rezultat, dolazi do širenja površinskih krvnih sudova, poznatog kao vazodilatacija, kako bi se toplota brže oslobodila iz tela. Ipak, ovakav nagli prelazak može izazvati pad krvnog pritiska i dodatno opteretiti srce.
S druge strane, kod zdravih žena ove promene često prođu bez posledica. Međutim, kod starijih osoba, trudnica, žena sa hipertenzijom ili hroničnim bolestima srca, ovakve promene temperature mogu biti veoma rizične. “Nagli temperaturni šok posebno pogađa žene sa postojećim kardiovaskularnim bolestima, jer srce mora da radi brže i jače kako bi održalo protok krvi i dotok kiseonika do važnih organa”, ističe dr Dalibor Dragišić, kardiolog.
Simptomi temperaturnog šoka i dodatni rizici
Pad krvnog pritiska može dovesti do vrtoglavice, slabosti, zamagljenog vida, pa čak i nesvestice. Osim toga, dehidratacija, koja je česta tokom letnjih dana zbog pojačanog znojenja, dodatno povećava rizik. Kada telo gubi tečnost i elektrolite, krv postaje gušća, a to otežava cirkulaciju i može izazvati poremećaje srčanog ritma. “Kombinacija dehidratacije i naglih promena temperature može kod nekih žena dovesti do kolapsa ili napada slabosti, posebno ako se dugo zadržavaju napolju ili obavljaju fizičke aktivnosti na suncu”, naglašava dr Ivan Radić.
Zbog toga je važno da žene koje imaju problema sa srcem i krvnim sudovima, ali i one koje su u riziku, obrate pažnju na svoje navike tokom leta. Često zanemarujemo činjenicu da nagli izlazak iz klimatizovanog prostora, kao što su prodavnice, kancelarije ili automobili, može imati posledice na zdravlje.
Praktični saveti za bezbedan boravak tokom leta
Kardiolozi preporučuju da se izlazak iz klimatizovanog prostora obavlja postepeno, kada god je to moguće. Pre svega, preporučuje se da temperatura u prostoriji ne bude niža od spoljne za više od 6-8 stepeni. Takođe, poželjno je da se na izlasku zadržite u hodniku, na stepeništu ili drugom prostoru sa umerenijom temperaturom. Pored toga, važno je unositi dovoljno vode i izbegavati napitke koji dodatno dehidriraju, poput kafe ili alkohola.
“Nikada ne izlazite naglo na vrućinu, posebno tokom najtoplijeg dela dana. Uvek nosite vodu sa sobom i birajte laganu, svetlu odeću. Ako osetite vrtoglavicu, slabost ili malaksalost, odmah potražite hlad i osveženje”, savetuje dr Dalibor Dragišić.
Na kraju, žene sa hroničnim bolestima ili one koje uzimaju terapiju za srce i pritisak, trebalo bi redovno da prate svoje tegobe i konsultuju se sa lekarom o eventualnom prilagođavanju terapije tokom leta.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.