Smanjenje ulaganja u razvoj antibiotika dovodi do porasta otpornosti na lekove, a najugroženije su mlađe žene i deca
Razvoj novih lekova protiv tzv. superbakterija, bakterija koje su postale otporne na postojeće antibiotike, suočava se sa značajnim izazovima, upozoravaju stručnjaci iz oblasti zdravstva. Prema najnovijim podacima, u poslednjih pet godina broj antimikrobnih projekata koje sprovode vodeći proizvođači lekova smanjen je za čak 35 odsto, sa 92 na svega 60 lekova u razvoju. Posebno zabrinjava podatak da se samo pet novih lekova razvija za decu mlađu od pet godina, koja su u posebnom riziku od teških bakterijskih infekcija.
Otpornost bakterija na lekove, poznata kao antimikrobna rezistencija, predstavlja globalni zdravstveni problem i pogađa sve starosne grupe, ali su žene – naročito trudnice, majke male dece i osobe sa oslabljenim imunitetom – među najugroženijima. Svake godine više od milion ljudi širom sveta direktno umre zbog infekcija koje ne reaguju na postojeće terapije, dok infekcije otporne na lekove doprinose ukupno četiri miliona smrtnih slučajeva godišnje. Projekcije pokazuju da će se ovi brojevi udvostručiti do 2050. godine, što ovu temu čini izuzetno važnom za svaku porodicu.
Dr Jelena Petrović, infektolog, ističe: “Farmaceutska industrija ima moralnu obavezu da nastavi ulaganje u razvoj novih antibiotika, posebno za najosetljivije grupe kao što su deca i pacijenti sa oslabljenim imunitetom. Pristup efikasnim lekovima je ključno pravo svih pacijenata.”
Otpornost na antibiotike nastaje kada bakterije postanu otporne na lekove koji su ranije uspešno lečili infekcije. To znači da uobičajene bolesti, kao što su urinarne infekcije, upale pluća ili postoperativne infekcije, mogu postati teže za lečenje ili čak smrtonosne. Žene su posebno izložene riziku zbog čestih infekcija mokraćnih puteva i mogućih komplikacija u trudnoći.
Kako bi smanjile rizik, čitateljke se podstiču da antibiotike koriste samo prema preporuci lekara i da nikada ne prekidaju terapiju na svoju ruku. Redovno pranje ruku, pravilna higijena i vakcinacija takođe igraju važnu ulogu u prevenciji širenja infekcija. Važno je i da se izbegava samoinicijativna upotreba antibiotika, kao i čuvanje ili deljenje neiskorišćenih lekova sa drugima.
Ako imate simptome infekcije (povišena temperatura, bol, neprijatno peckanje pri mokrenju, uporan kašalj), obavezno se obratite izabranom lekaru radi tačne dijagnoze i saveta. Pravovremena i pravilna upotreba antibiotika može spasiti život, ali je jednako važno čuvati njihovu efikasnost za buduće generacije.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
