Stručnjaci upozoravaju da ponavljano buđenje u isto vreme može ukazivati na poremećaj hormona i preopterećenost organizma
Mnoge žene srednjih godina, ali i mlađe, primećuju da se noću bude u isto vreme – najčešće između tri i četiri sata ujutru. Iako se često misli da je reč o običnom nemiru ili prolaznom problemu sa snom, lekari i psiholozi ističu da ovakav obrazac buđenja može biti rani znak hroničnog stresa.
Noćni odmor je period kada se telo regeneriše i obnavlja, a hormoni poput kortizola – poznatog kao hormon stresa – prirodno su najniži tokom noći. Međutim, kod osoba izloženih dugotrajnom stresu, nivo kortizola može početi da raste ranije nego što je uobičajeno, što izaziva naglo buđenje, osećaj napetosti i nemira.
Psiholog dr Milena Petrović objašnjava: „Buđenje u ranim jutarnjim satima bez očiglednog razloga često je signal da je nervni sistem preopterećen. To može biti posledica stalnih obaveza, emotivnog pritiska, briga ili anksioznosti.”
Žene su posebno osetljive na ovakve promene zbog višestrukih životnih uloga i odgovornosti, što može dovesti do poremećaja sna i smanjenja kvaliteta svakodnevnog funkcionisanja. Ako se ponavljano budite u isto vreme, važno je obratiti pažnju na rutinu pred spavanje – izbegavati korišćenje telefona i računara najmanje sat vremena pre odlaska u krevet, pripremiti laganu večeru i praktikovati opuštajuće aktivnosti poput meditacije ili toplog tuša.
Dr Ana Ilić, specijalista interne medicine, naglašava: „Ponavljano buđenje između 3 i 4 sata ujutru ne treba ignorisati, naročito ako je praćeno osećajem umora tokom dana. U tim slučajevima, preporučuje se razgovor sa lekarom, jer je moguće da je reč o hroničnom stresu koji utiče na hormonsku ravnotežu.“
Dugotrajni poremećaji sna mogu dovesti do pada imuniteta, smanjenja koncentracije i povećanja rizika od drugih zdravstvenih problema. Praktične preporuke uključuju unošenje toplih napitaka od bilja kao što je kamilica, vođenje dnevnika briga i uvođenje rutinskih opuštajućih aktivnosti. Ukoliko simptomi potraju, savetuje se poseta lekaru ili psihologu radi procene i daljih preporuka.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom izabranom lekaru.