Prvi slučaj infekcije Shamonda virusom kod čoveka otkriven je u Francuskoj, dok stručnjaci naglašavaju da za sada nema rizika za širu populaciju.
Prvi put je Shamonda virus zabeležen kod čoveka u Francuskoj, što je izazvalo dodatnu pažnju javnosti i stručnjaka. Slučaj se dogodio početkom oktobra, kada je teško oboleli pacijent preminuo nakon što mu je potvrđena infekcija ovim virusom. Do sada je Shamonda virus bio poznat samo kao uzročnik bolesti kod životinja, pre svega goveda. Ipak, istražuje se da li je infekcija Shamonda virusom direktno doprinela smrtnom ishodu ili je u pitanju kombinacija faktora, jer je pacijent i ranije imao ozbiljne zdravstvene probleme.
Shamonda virus pripada grupi virusa koji se prenose putem sitnih mušica koje se hrane krvlju. Ovaj virus je prvi put izolovan kod goveda u Nigeriji 1965. godine, a kasnije je identifikovan i kod drugih životinjskih vrsta poput konja, ovaca i alpaka u Africi i Aziji. U Evropi je kod životinja potvrđen tek tokom prethodnog leta.
Kako se širi Shamonda virus kod ljudi i životinja
Za sada nema dokaza da Shamonda virus može lako da se prenosi među ljudima. Prema navodima zdravstvenih institucija, najveći rizik od infekcije imaju osobe koje su imunokompromitovane (osobe sa slabijim imunitetom zbog bolesti ili terapije). U slučaju preminulog pacijenta iz Francuske, pretpostavlja se da se zarazio nakon uboda zaražene mušice dok je boravio u regionu gde je virus cirkulisao među životinjama tokom proleća i leta. Ipak, okolnosti zaraze se i dalje ispituju.
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) naglašava: „Još nije utvrđeno da li je Shamonda virus bio direktan uzrok smrti ili je samo doprineo komplikacijama kod pacijenta koji je imao druge zdravstvene tegobe.”
Šta ovo znači za žene i širu populaciju
Do sada nije zabeležen nijedan dodatni slučaj infekcije Shamonda virusom kod ljudi u Evropi. Francuske vlasti i međunarodne institucije, poput Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH), ističu da ne postoji povećan rizik za širu javnost. Ipak, stručnjaci savetuju dodatnu opreznost kod osoba sa oslabljenim imunitetom.
Simptomi bolesti kod životinja uključuju visoku temperaturu, proliv, smanjenje mlečnosti i probleme sa reprodukcijom. Kod ljudi, klinička slika još nije jasno definisana jer je ovo prvi potvrđen slučaj. Štaviše, trenutno ne postoji komercijalno dostupna vakcina niti specifičan lek protiv ovog virusa.
Praktične preporuke i saveti za zaštitu
Kao i kod drugih bolesti koje prenose insekti, preporučuje se korišćenje zaštitnih mreža, odeće dugih rukava i repelenata, posebno tokom boravka na mestima gde ima mnogo insekata. Važno je da svi, a posebno žene sa hroničnim bolestima ili oslabljenim imunitetom, obrate pažnju na pojavu neobičnih simptoma nakon boravka u prirodi.
Dr Ana Petrović, infektolog, ističe: „Zasad nema razloga za paniku, ali je važno da budemo informisani o novim infektivnim bolestima, posebno ako putujemo ili boravimo u ruralnim područjima gde cirkulišu virusi među životinjama.”
Ako primetite simptome poput visoke temperature, dugotrajnog umora ili neobjašnjivih osipa nakon boravka u prirodi, preporučuje se da se obratite svom lekaru radi saveta i eventualnih analiza.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.