Zbog različitih simptoma i maskiranja, žene često godinama ne dobijaju pravu dijagnozu ADHD-a
Iako je ADHD (poremećaj pažnje i hiperaktivnosti) široko poznat, mnoge žene u Srbiji žive sa ovim stanjem godinama pre nego što dobiju tačnu dijagnozu. Najnovija istraživanja pokazuju da žene prosečno čekaju čak pet godina duže nego muškarci da bi im lekari potvrdili ADHD. Ovaj jaz u dijagnostici posledica je ukorenjenih stereotipa i nedovoljnog razumevanja razlika u simptomima kod žena i devojčica.
Naime, ADHD je dugo bio vezivan za sliku nemirnog dečaka koji ne može da sedi mirno u klupi. Zbog toga su simptomi kod žena često ostajali neprepoznati. Međutim, kod žena se ADHD češće manifestuje kroz unutrašnji nemir, sanjarenje, problem sa organizacijom ili zaboravnost, a ne kroz vidljivu hiperaktivnost. Kao rezultat, nastavnici i roditelji često ne primećuju ove znake ili ih pogrešno pripisuju anksioznosti, depresiji ili stresu.
Maskiranje simptoma i posledice po svakodnevni život
Mnoge žene sa ADHD-om razvijaju strategije takozvanog „maskiranja“. One postaju vešte u prikrivanju svojih teškoća, trude se da izgledaju fokusirano i odgovorno, iako iznutra vode svakodnevnu borbu sa koncentracijom i organizacijom. Takođe, često ulažu dodatni napor kako bi ispunile očekivanja okoline, što može dovesti do zamora i osećaja neuspeha.
Zbog toga je važno znati da simptomi ADHD-a kod žena mogu biti suptilni i da uspeh u školi ili na poslu ne znači da problemi ne postoje. Štaviše, brojne žene nikada ne saznaju da imaju ADHD, već se godinama suočavaju sa izazovima bez odgovarajuće podrške.
Stručnjaci ističu važnost ranog prepoznavanja
Dr Milica Petrović, psihijatar, naglašava: “Zbog stereotipa i nedovoljno prilagođenih dijagnostičkih kriterijuma, mnoge žene dobijaju pogrešne dijagnoze. Njihove tegobe se često tumače kao posledica anksioznosti ili depresije. Zato je važno da lekari prilikom procene uzmu u obzir specifičnosti ženskog ADHD-a.”
Osim toga, najnovija naučna saznanja pokazuju da granice između ADHD-a i drugih oblika neurodivergentnosti, poput disleksije, nisu uvek jasne. Ova sličnost dodatno otežava prepoznavanje. Na kraju, žene koje godinama žive bez dijagnoze propuštaju priliku za adekvatnu podršku i lečenje.
Šta žene mogu da urade i gde potražiti pomoć
Ako prepoznajete kod sebe česte probleme sa organizacijom, stalni unutrašnji nemir, zaboravnost ili teškoće u održavanju pažnje, važno je da otvoreno razgovarate sa lekarom ili psihologom. Takođe, možete voditi dnevnik simptoma i zatražiti procenu kod stručnjaka sa iskustvom u radu sa odraslima i ženama sa ADHD-om.
Na taj način povećavate šansu za bržu i tačniju dijagnozu. Pravilno lečenje može značajno poboljšati kvalitet života, smanjiti stres i olakšati svakodnevno funkcionisanje. Pre svega, ne treba se stideti da potražite pomoć, jer ADHD nije slabost već stanje koje zahteva razumevanje i podršku.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.