Tahikardija može biti reakcija na stres, ali i znak ozbiljnijih zdravstvenih problema kod žena svih uzrasta
Ubrzan rad srca, poznat kao tahikardija, predstavlja stanje kada srce u mirnom stanju ima više od 100 otkucaja u minutu. Ova pojava sve češće zabrinjava žene, naročito u periodima stresa, hormonskih promena i svakodnevnog ubrzanog ritma života. Dr Svetlana Milanov, specijalista interne medicine, objašnjava da je važno razlikovati bezopasne uzroke od onih koji zahtevaju pažnju lekara.
Tahikardija se može javiti u bilo kojoj životnoj dobi, ali žene su često izložene dodatnim faktorima kao što su hormonalne promene tokom trudnoće, menopauze ili u periodima intenzivnog emotivnog stresa. Najčešći uzroci ubrzanog rada srca su napetost, fizičko opterećenje, konzumacija kofeina, ali i medicinski razlozi poput anemije, problema sa štitnom žlezdom (hipertireoza) i srčanih oboljenja.
Dr Milanov ističe da se tahikardija može prepoznati kroz osećaj “preskakanja” ili “treperenja” srca, ubrzan puls, vrtoglavicu, osećaj slabosti i ponekad nedostatak daha. “Kada telo reaguje na stres ili snažne emocije, adrenalin ubrzava rad srca. Svaki stepen povišene telesne temperature takođe može značajno povećati broj otkucaja”, naglašava dr Milanov. Kod anemije, kada u krvi nema dovoljno gvožđa i kiseonika, srce mora brže da pumpa kako bi nadoknadilo manjak.
Za žene koje imaju problem sa štitnom žlezdom, ubrzan rad srca može biti prvi signal disbalansa. Dehidratacija, nizak krvni pritisak ili konzumacija veće količine kofeina i šećera dodatno opterećuju srce. “Neki ljudi su osetljiviji na kofein – čak i jedna šolja kafe može izazvati osećaj da srce preskače ili lupa jače nego obično”, kaže dr Milanov.
Kod hroničnog ubrzanog rada srca važno je obratiti pažnju i na moguće srčane probleme, poput poremećaja u električnom sistemu srca, posledica srčanog udara ili bolesti srčanih zalistaka. Visok krvni pritisak i poremećaji ravnoteže elektrolita (kalijum, magnezijum) takođe mogu izazvati tahikardiju.
Određeni lekovi, poput onih za astmu ili prehladu, kao i nikotin iz duvana, mogu ubrzati rad srca. Teški obroci, brza hrana bogata natrijumom ili aditivima (npr. mononatrijum-glutamat) mogu kod osetljivih osoba izazvati “lupanje” srca nakon jela.
“Ukoliko uz ubrzan rad srca osetite bol u grudima, otežano disanje, nesvesticu ili gubitak svesti, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć”, savetuje dr Milanov. Za sve ostale slučajeve, preporučuje redovno praćenje pulsa, izbegavanje prekomernog unosa kofeina i soli, kao i brigu o hidrataciji i ishrani bogatoj gvožđem.
Za tačnu dijagnozu i adekvatan savet, obavezno se obratite lekaru, naročito ako simptomi ne prolaze ili se pogoršavaju.