Stručnjaci objašnjavaju zbog čega su žene i njihova deca posebno pogođene talasima prehlada i gripa
Sezonske infekcije sve češće pogađaju porodice, škole i radne kolektive širom zemlje. U poslednjih nekoliko nedelja, mnoge žene primećuju da su koleginice na bolovanju, deca odsutna iz škole, a članovi porodice razvijaju visoku temperaturu i slične simptome. Ključno pitanje je: zašto dolazi do naglog širenja sezonskih infekcija i kako to utiče na svakodnevni život žena? Pre svega, zdravstveni problem uključuje respiratorne i crevne infekcije koje se lako prenose među ljudima, posebno tokom hladnijih meseci. Prema rečima dr Nehe Vyas, lekarke sa Cleveland Clinic, „masovno razboljevanje se dešava kada se poklopi više nepovoljnih faktora i kada veliki broj ljudi istovremeno dolazi u kontakt sa novim virusima“.
Glavni faktori širenja sezonskih infekcija u kolektivima
Na prvom mestu, izloženost novim sojevima virusa olakšava širenje bolesti. Kada se pojavi virus sa kojim se naš imunitet ranije nije sreo, telo se teže brani. Takođe, boravak u zatvorenim prostorima, posebno tokom zime, povećava rizik od zaraze. Na poslu, u prevozu ili u školi često dolazi do bliskih kontakata, zbog čega se mikroorganizmi lakše prenose. Pored toga, neredovno pranje ruku i neadekvatna higijena često dovode do toga da virusi i bakterije ostaju na površinama koje svi dodiruju. Kašljanje i kijanje bez pokrivanja usta i nosa omogućava da se kapljice sa virusima zadrže u vazduhu i zaraze druge. „Respiratorne infekcije, poput gripa i prehlade, lako se prenose kapljičnim putem, naročito ako se ne pridržavamo osnovnih higijenskih navika“, ističe dr Vyas.
Zašto su žene i deca posebno izloženi riziku
Osim toga, žene su često izložene pojačanom riziku jer brinu o bolesnim članovima porodice i rade u kolektivima sa puno ljudi. Deca mlađa od 5 godina, trudnice, hronično bolesne osobe i stariji od 60 godina najosetljiviji su na komplikacije infekcija. Hronični stres, loša ishrana i nedostatak sna mogu dodatno oslabiti imuni sistem i učiniti telo podložnijim bolestima. S druge strane, loša ventilacija u zatvorenim prostorima, kao što su kancelarije i učionice, omogućava virusima da se zadrže duže u vazduhu. Kontaminirana hrana i nepravilno pranje ruku doprinose širenju bakterijskih infekcija, kao što su E. coli i Salmonella. Brze promene vremena, hladan i suv vazduh, takođe mogu oslabiti prirodne barijere organizma.
Praktične mere za smanjenje rizika od infekcija
Ipak, postoje koraci koje svaka žena može preduzeti kako bi zaštitila sebe i svoju porodicu. Kao rezultat, važno je redovno prati ruke sapunom i vodom najmanje 20 sekundi. Pravilno provetravanje prostorija, izbegavanje gužvi i nošenje zaštitnih maski u zatvorenom mogu takođe smanjiti rizik od prenosa virusa. Dr Vyas savetuje: „Uvek kašljite ili kijajte u maramicu ili u lakat, nikada u dlan. Na taj način smanjujete mogućnost prenosa bolesti na druge osobe“. Pored toga, preporučuje se da žene unapred obezbede osnovne lekove za ublažavanje simptoma i informišu se o aktuelnim virusima u zajednici. Na kraju, izbalansirana ishrana, dovoljno sna i briga o mentalnom zdravlju igraju značajnu ulogu u jačanju otpornosti organizma. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.