Ova retka vrsta demencije često se javlja između 45. i 64. godine i može biti pogrešno protumačena kao stres ili depresija
Frontotemporalna demencija (FTD) je neurološki poremećaj koji sve češće pogađa žene u mlađoj i srednjoj odrasloj dobi, između 45. i 64. godine. Iako čini samo 10 do 20 odsto svih slučajeva demencije, FTD je značajna zbog svoje ranije pojave i specifičnih simptoma, koji se najčešće manifestuju promenama ličnosti i ponašanja.
Za razliku od poznatijeg Alchajmerove bolesti, frontotemporalna demencija ne počinje gubitkom pamćenja. Prvi simptomi često uključuju iznenadne promene u ponašanju, impulsivnost, smanjenje empatije, gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti, kao i poteškoće u planiranju i organizaciji svakodnevnog života. Kod nekih osoba mogu se javiti i problemi sa govorom i razumevanjem jezika, što dodatno otežava svakodnevnu komunikaciju.
FTD je posebno izazovna za dijagnostikovanje, jer se njeni simptomi često pogrešno pripisuju stresu, depresiji, anksioznosti ili promenama u ličnosti. Ovo može dovesti do odlaganja dijagnoze i započinjanja odgovarajuće terapije. Važno je istaći da osobe koje razvijaju ovu vrstu demencije često nisu svesne promena u sopstvenom ponašanju, što dodatno otežava rano prepoznavanje bolesti.
Prof. dr Sandra Lukić, neurolog, navodi: “Frontotemporalna demencija često se prepoznaje tek kada promene u ponašanju i komunikaciji postanu izražene. Zato je važno obratiti pažnju na prve znake i potražiti stručnu pomoć ukoliko primetite značajne promene kod sebe ili bliskih osoba.”
Nasledni faktori igraju značajnu ulogu u nastanku FTD. Oko 10-20% slučajeva povezano je sa naslednim genetskim mutacijama, što može dovesti do pojave bolesti i pre 50. godine života. Takođe, postoje različiti klinički oblici ove bolesti: bihejvioralna varijanta sa izraženim promenama ličnosti, primarna progresivna afazija koja zahvata govor i jezik, i motorički oblici sa poremećajem kretanja.
Za čitateljke je važno da znaju da se promenama u svakodnevnom ponašanju, gubitku interesovanja ili naglim jezičkim poteškoćama ne treba uvek pristupati kao prolaznim fazama ili posledicama stresa, pogotovo ako su izražene i traju duže od nekoliko nedelja. Pravovremeno javljanje lekaru i konsultacije sa neurologom mogu značajno pomoći u postavljanju dijagnoze i planiranju daljeg tretmana.
“Rana dijagnoza omogućava bolji kvalitet života i planiranje budućnosti za obolelu osobu i njenu porodicu”, ističe dr Lukić. Dodaje i da je za svaku promenu koja traje i utiče na svakodnevni život važno obratiti se stručnjaku.
Praktični saveti uključuju vođenje dnevnika simptoma, otvoren razgovor sa članovima porodice i prijateljima, kao i savetovanje sa lekarom ukoliko primetite dugotrajne promene u ponašanju ili govoru. Za dodatne informacije i podršku, obratite se svom izabranom lekaru ili neurologu. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.