Psiholozi otkrivaju zbog čega misli postaju bučne pred san i nude savete za mirniji san
Noćno razmišljanje muči mnoge žene, posebno kada dan dođe kraju i telo želi odmor. Čim legnemo u krevet i ugasimo svetlo, često se suočavamo sa talasom misli koje ne možemo lako da zaustavimo. Ovaj problem najčešće pogađa osobe koje su tokom dana izložene stresu, brojnim obavezama i emocionalnim izazovima.
Zašto se javlja noćno razmišljanje
Tokom dana, pažnja nam je stalno usmerena na posao, porodicu i druge zadatke. Međutim, kada nastupi tišina, misli koje smo potiskivali postaju glasnije. Zbog toga često analiziramo događaje, razmišljamo o rečenicama koje smo izgovorile i brinemo se za sutrašnje obaveze. Psihološkinja Marija Petrović objašnjava: „Noćno razmišljanje je prirodna reakcija na smanjenje spoljašnjih nadražaja. Tada mozak pokušava da obradi sve što se tokom dana sakupilo.“ Ipak, preterano razmišljanje može da nas uvede u začarani krug nespavanja.
Noćno razmišljanje i uticaj na san
Osim toga, potreba da predvidimo budućnost ili da rešimo neizvesne situacije često pojačava našu zabrinutost. Žene, zbog višestrukih uloga i odgovornosti, češće osećaju ovu potrebu. Ponekad noćno razmišljanje može biti povezano sa anksioznošću (osećaj stalne brige), ali nije uvek znak poremećaja. Važno je znati da intenzivno razmišljanje ne donosi nužno rešenje, već može pogoršati osećaj nesanice. Kada pokušavamo da kontrolišemo san, brojimo sate i brinemo koliko ćemo biti produktivne sutra, napetost raste. Na taj način, san postaje zadatak umesto prirodnog procesa.
Kako prekinuti začarani krug noćnog razmišljanja
Pre svega, stručnjaci savetuju da ne pokušavamo silom da zaspimo. Ako san ne dolazi, bolje je ustati iz kreveta, otići u drugu prostoriju sa slabim svetlom i raditi nešto opuštajuće. Na taj način, smanjujemo pritisak i vraćamo telu osećaj sigurnosti. Takođe, možete pre spavanja zabeležiti svoje brige i zadatke na papir. Ova praksa pomaže da misli ostavite van kreveta i napravite razliku između onoga što možete, a što ne možete promeniti. Tehnike disanja, opuštanje mišića i kratke vežbe pažnje na telesne senzacije dodatno umiruju nervni sistem. „Kada se pojavi neprijatna misao, pokušajte da je samo primetite, bez upuštanja u raspravu sa sobom“, savetuje dr Ivana Jovanović, psihoterapeutkinja. Osim toga, redovno vreme ustajanja i ograničavanje kofeina uveče mogu poboljšati kvalitet sna.
Kada potražiti stručnu pomoć zbog noćnog razmišljanja
Povremena noć sa nemirnim mislima je normalna, posebno tokom stresa ili velikih promena. Međutim, ako se noćno razmišljanje i problemi sa snom ponavljaju, traju više nedelja i utiču na svakodnevno funkcionisanje, preporučuje se razgovor sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje. Dugotrajna nesanica uspešno se leči kognitivno-bihejvioralnom terapijom za nesanicu (CBT-I), koja pomaže da se promene štetni obrasci mišljenja i ponašanja. Na kraju, važno je imati rutinu koja telu daje signal da dan završava i da je vreme za opuštanje. Ako niste sigurni kako da prepoznate da li je vaše noćno razmišljanje problem, obavezno se obratite stručnjaku. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.