Promene u mozgu kod demencije mogu izazvati iznenadnu potrebu za hranom i slatkišima, posebno kod žena u porodici.
Mnoge porodice primećuju iznenadne promene kod svojih najmilijih sa demencijom, posebno kada su u pitanju apetit i želja za slatkišima. Često se dešava da osoba koja ranije nije volela kolače odjednom ne može da im odoli. Takođe, može se dogoditi da neko stalno traži hranu i jede znatno više nego pre. Ove promene ne pogađaju sve, ali se najčešće javljaju kod osoba sa bihejvioralnom varijantom frontotemporalne demencije (bvFTD). Zbog toga mnoge žene koje vode brigu o članovima porodice ostaju zabrinute i zbunjene.
Demencija ne utiče samo na pamćenje. Kako bolest napreduje, zahvata i delove mozga koji kontrolišu osećaj gladi, sitosti, impulsivnost i sistem nagrađivanja. Kao rezultat, osoba može izgubiti kontrolu nad svojim navikama u ishrani. Osim toga, kod pojedinih osoba se javlja jaka potreba za slatkišima, čak iako ih ranije nisu voleli. Ovakve promene mogu zbuniti porodicu, ali su deo same bolesti, a ne rezultat loših navika.
Povećan apetit kod frontotemporalne demencije
Najizraženije promene u ishrani beleže se kod bihejvioralne varijante frontotemporalne demencije. Osobe mogu jesti mnogo više, jesti veoma brzo ili stalno tražiti hranu. Za razliku od toga, kod Alchajmerove bolesti su češći gubitak apetita i problemi sa žvakanjem ili gutanjem, naročito u kasnijim fazama. Međutim, i kod Alchajmerove bolesti ponekad može doći do promene prehrambenih navika na početku bolesti.
Pre svega, važno je znati da nisu sve demencije iste. Promene u navikama ishrane ne pogađaju svaku osobu. Ako primetite ove simptome, obavezno obavestite izabranog lekara ili neurologa. Na taj način porodica može dobiti dodatnu podršku i informacije.
Zašto osobe sa demencijom često pojačano jedu i žude za slatkišima
U mnogim slučajevima, neodoljiva želja za slatkišima nije posledica iznenadne ljubavi prema kolačima. Stručnjaci objašnjavaju da dolazi do oštećenja moždanih centara koji regulišu nagrađivanje, impulse i osećaj sitosti. Zbog toga osoba sa demencijom može izgubiti sposobnost da prepozna kada je sita ili da obuzda želju za određenom vrstom hrane. Štaviše, studija objavljena u JAMA Neurology pokazala je da osobe sa bihejvioralnom frontotemporalnom demencijom unose više kalorija i češće biraju veoma slatke deserte u odnosu na one sa Alchajmerovom bolešću ili zdrave osobe. „Promene u apetitu i odnosu prema hrani mogu biti prvi znak bolesti kod nekih ljudi“, objašnjava dr Jelena Petrović, neurolog. „Porodice često misle da je u pitanju loše ponašanje ili navika, ali je to deo procesa bolesti.“
Osim toga, ova sklonost ka slatkišima može pomoći lekarima da razlikuju oblike demencije. Ipak, porodice treba da znaju da su ove promene deo zdravstvenog problema, a ne lične slabosti.
Kako pomoći osobi sa demencijom koja previše jede
Kao rezultat promena u mozgu, prejedanje i žudnja za slatkim mogu biti izazov za čitavu porodicu. Pre svega, preporučuje se da se obroci pripremaju u unapred određenim količinama. Takođe, izbegavajte ostavljanje slatkiša i grickalica na vidnom mestu. Umesto toga, obezbedite zdrave užine i obroke bogate vlaknima i proteinima. Ako je moguće, uključite osobu u pripremu hrane, jer to može smanjiti impulsivno jedenje. Pored toga, redovno šetajte ili uključite fizičku aktivnost prema mogućnostima.
„Najvažnije je ne grditi osobu zbog promene u ponašanju“, ističe dr Petrović. „Potrebno je razumeti da nije reč o namernom prejedanju, već o promenama u mozgu.“
Na kraju, za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru. Pravilna komunikacija i podrška mogu znatno olakšati život i osobi sa demencijom i porodici.