Različiti simptomi i nedostatak jedinstvenog testa otežavaju prepoznavanje ove bolesti
Multipla skleroza (bolest u kojoj imuni sistem napada nervne ćelije u mozgu i kičmenoj moždini) predstavlja veliki izazov za žene širom sveta. Mnoge, kao glumica Kristina Eplgejt, suočavaju se sa zbunjujućim simptomima i neizvesnošću kada je dijagnoza u pitanju. Istraživanja pokazuju da se multipla skleroza često pogrešno dijagnostikuje, što može ozbiljno uticati na fizičko i mentalno zdravlje. Naime, prema rečima neurologinje dr Marva Kejsi, skoro petina osoba kojima je postavljena ova dijagnoza zapravo nema multiplu sklerozu.
Simptomi multiple skleroze variraju i mogu zbuniti
Osim toga, multipla skleroza se naziva „bolest sa hiljadu lica“ jer simptomi zavise od osobe do osobe. Klasični simptomi uključuju umor, slabost, probleme sa vidom, utrnulost ili gubitak ravnoteže. Međutim, slični znaci mogu se javiti i kod drugih bolesti kao što su migrena, fibromialgija (hronični bol u mišićima), kao i kod promena na krvnim sudovima mozga ili autoimunih i infektivnih stanja. Pored toga, kod žena su ovakvi simptomi često pogrešno tumačeni, što otežava pravovremeno i tačno postavljanje dijagnoze.
Zašto je multipla skleroza izazov za dijagnozu
Kada lekar posumnja na multiplu sklerozu, koristi pregled, magnetnu rezonancu i analizu cerebrospinalne tečnosti. Ipak, nijedna od ovih metoda sama po sebi nije dovoljna. Zbog toga se dijagnoza postavlja pažljivim analiziranjem svih simptoma i nalaza. Dr Kejsi naglašava: „Važno je da lekari ne donose zaključke na osnovu jednog simptoma ili jednog nalaza na snimku.“ Takođe, ona dodaje: „Pogrešna dijagnoza može ostaviti ozbiljne posledice po fizičko ali i psihičko stanje pacijentkinja, naročito ako godinama žive uverene da imaju bolest koju zapravo nemaju.“
Praktični saveti za žene sa sumnjom na multiplu sklerozu
S druge strane, žene koje osećaju simptome poput onih kod multiple skleroze treba da zatraže stručno mišljenje. Takođe, korisno je tražiti drugo mišljenje ako simptomi ne nestaju ili se pogoršavaju, a nalazi nisu jasni. Na taj način, povećava se šansa za pravilnu dijagnozu i odgovarajuće lečenje. Na kraju, važno je znati da pogrešna dijagnoza može izazvati dodatni stres i neizvesnost. Zato je podrška porodice i prijatelja ključna za mentalno zdravlje.
Gde potražiti pomoć i kada se obratiti lekaru
Ako imate dugotrajne ili neobjašnjive simptome poput umora, slabosti, problema sa vidom ili ravnotežom, obavezno se javite svom izabranom lekaru ili neurologu. Takođe, redovno pratite promene i zapisujte simptome, što može pomoći lekaru u proceni. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.