I pored redovne terapije i dobrih laboratorijskih rezultata, simptomi poput umora i malaksalosti mogu trajati — stručnjak objašnjava kako fizička aktivnost može pomoći
Hašimoto sindrom, autoimuna bolest štitaste žlezde, pogađa prvenstveno žene srednjeg životnog doba i sve češća je dijagnoza u savremenom društvu. Iako se lečenje najčešće sprovodi hormonskom terapijom, mnoge žene, čak i sa urednim rezultatima, nastavljaju da osećaju izražen umor, nedostatak energije i malaksalost. Zašto se to dešava i šta se može preduzeti kako bi se poboljšao kvalitet života?
Hašimoto sindrom nastaje kada imuni sistem napada štitastu žlezdu i stvara antitela koja postepeno umanjuju njenu funkciju. Bolest može godinama prolaziti neprimećeno, a simptomi poput umora, pospanosti, promena raspoloženja, suve kože, opadanja kose i sklonosti gojenju mogu biti vrlo izraženi. Iako laboratorijski nalazi pokazuju hormonsku ravnotežu, mnoge žene se i dalje ne osećaju dobro.
“Može se dogoditi da pacijentkinja redovno uzima propisanu terapiju i ima uredne nalaze, ali i dalje oseća simptome koji otežavaju svakodnevicu. U takvim situacijama, veoma je važno uvesti fizičku aktivnost kao deo tretmana,” ističe Nemanja Rebić, doktorant sportske medicine i fiziologije fizičke aktivnosti. On objašnjava da fizička aktivnost ne samo da doprinosi boljem opštem stanju organizma, već može ublažiti umor, povećati energiju i smanjiti nivo stresa.
Fizička aktivnost, prema brojnim istraživanjima, pomaže kod Hašimoto sindroma tako što poboljšava kondiciju, jača imunitet i pozitivno utiče na raspoloženje. Ipak, svest o značaju kretanja kod žena sa ovom dijagnozom još uvek nije dovoljno razvijena. “U početnim fazama bolesti, pre nego što se uvede hormonska terapija, fizička aktivnost može značajno smanjiti nivo hormona TSH i ublažiti simptome. Kasnije, kada je terapija već u toku, njen uticaj na hormone je manji, ali i dalje ima izuzetno važnu ulogu u poboljšanju kvaliteta života,” naglašava Rebić.
Simptomi Hašimoto sindroma mogu biti prisutni i u ranim fazama bolesti, čak i kada su hormoni u granicama normale. To uključuje umor, slabost, pad koncentracije, promene raspoloženja, ali i poremećaje sna i probave. Kako bolest napreduje, simptomi postaju izraženiji, a fizička sposobnost opada. Rebić ističe da laboratorijski nalazi nisu uvek najbolji pokazatelj stvarnog stanja, jer antitela mogu ostati povišena, a TSH varirati.
“Redovno vežbanje doprinosi smanjenju upalnih procesa i boljoj regulaciji imunog sistema. Posebno je važno što fizička aktivnost pomaže u smanjenju stresa, anksioznosti i depresivnosti, koji su česti pratioci Hašimoto sindroma,” navodi Rebić.
Praktični saveti za žene sa ovom dijagnozom uključuju uvođenje umerene fizičke aktivnosti, poput hodanja, laganog trčanja, plivanja ili joge. Važno je prilagoditi vežbe trenutnim mogućnostima i povećavati intenzitet postepeno. Takođe, redovno praćenje zdravstvenog stanja i konsultacija sa lekarom su od ključnog značaja. Za tačnu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom izabranom lekaru.