Stručnjaci objašnjavaju kako stres, loš san i svakodnevne navike utiču na otpornost tela kod odraslih žena
Učestale prehlade tokom godine predstavljaju čest problem, posebno među odraslim ženama koje su svakodnevno izložene stresu, brojnim obavezama i kontaktu sa decom ili kolegama. Prema mišljenju stručnjaka, od dve do četiri prehlade godišnje smatraju se normalnim, ali ako se simptomi javljaju češće, to može ukazivati na oslabljeni imuni sistem ili neadekvatne životne navike.
Simptomi poput curenja nosa, kašlja i bola u grlu često se vraćaju, jer različiti virusi cirkulišu istovremeno – to su, osim obične prehlade, i grip, kovid 19 i respiratorni sincicijalni virus. Zbog sličnih simptoma, teško je razlikovati o kojoj se infekciji radi, a moguće su i kombinacije više virusa u isto vreme, objašnjava farmakolog Amir Bugal.
Stres je jedan od glavnih faktora koji može da oslabi imunitet. Dugotrajna napetost podiže nivo hormona kortizola, što smanjuje broj belih krvnih zrnaca važnih za odbranu od infekcija. „Usled toga dolazi do smanjenja broja belih krvnih zrnaca koja pomažu u borbi protiv infekcija, zbog čega je telo osetljivije na bolesti“, izjavio je Bugal.
Nedostatak sna takođe ima veliki uticaj na otpornost organizma. Tokom sna telo proizvodi proteine citokine, koji su ključni za kontrolu upalnih procesa. Neadekvatan san slabi ovaj proces, a forsiranje obaveza čak i kada smo prehlađeni može produžiti oporavak. Preporučuje se sedam do devet sati sna svake noći. Ako prehlada ometa san, mogu pomoći blagi lekovi bez recepta, fiziološki rastvori za nos ili pastile za grlo.
Pušenje negativno utiče ne samo na pluća već i na imunitet, zbog čega pušačkinje mogu imati izraženije i dugotrajnije simptome prehlade i gripa. Dobra vest je da se imuni sistem relativno brzo oporavlja nakon prestanka pušenja. Postoje razni programi i podrška za žene koje žele da ostave cigarete.
Alkohol smanjuje aktivnost imunih ćelija, izaziva dehidrataciju i remeti san, što dodatno otežava oporavak. Stručnjaci savetuju da se unos alkohola ograniči ili izbegava kada se ne osećate dobro, jer i manja količina može pogoršati simptome.
Bliski kontakt sa osobama koje su bolesne – bilo u porodici, vrtiću, školi ili na poslu – povećava rizik od uzastopnih prehlada. Preporuka je da se što je moguće više izbegava boravak u zatvorenom prostoru sa zaraženima, a redovno pranje ruku ostaje jedna od najvažnijih mera prevencije.
Učestale prehlade mogu biti i signal za neko ozbiljnije zdravstveno stanje, posebno kod žena sa hroničnim bolestima ili oslabljenim imunitetom. „Osobe sa oslabljenim imunitetom podložnije su infekcijama i često im je potrebno više vremena da se oporave. Osim toga, virusne infekcije mogu da dovedu do sekundarnih bakterijskih infekcija, poput akutnog bronhitisa ili upale sinusa, koje zahtevaju drugačiji pristup lečenju“, ističe Bugal.
Za žene koje često imaju simptome prehlade, važno je razmotriti svoje navike: redovan san, izbegavanje stresa, prestanak pušenja i umerenost sa alkoholom mogu značajno da poboljšaju otpornost organizma. Ako simptomi traju duže od dve nedelje ili se ponavljaju, preporučuje se konsultacija sa lekarom. Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.
