Unuka Mubera otkriva kako je slavni rudar ostao dosledan sebi i u teškim godinama posle slave
U poslednjim godinama svog života, Alija Sirotanović je živeo skromno u Brezi, oslanjajući se na podršku svoje unuke Mubera, koju je odgajio nakon smrti njenog oca. Ovaj najpoznatiji jugoslovenski rudar stekao je slavu sredinom dvadesetog veka, kada je kao tridesetpetogodišnjak oborio svetski rekord u iskopavanju uglja, prevazišavši rezultat Alekseja Stahanova. Uprkos uspehu koji ga je proslavio širom zemlje, Sirotanović je ostao skroman i posvećen svom poslu.
Potraga za novim rekordom počela je u rudarskom restoranu, gde su Alija i njegovi kolege pažljivo izračunavali koliko vagona uglja moraju izvući iz jame. Kada je smena završena, iz rudnika je izvezeno čak 253 kolica, što je iznosilo 152 tone uglja i predstavljalo neverovatan uspeh – normu su premašili za više od dvostruko. Iako je postao inspiracija mnogim rudarima, Alija je ostao dosledan sebi. “Meni je bilo važno samo da što više tona uglja izbacim, da što više od sebe dam”, priseća se njegova unuka Mubera njegovih reči.
Nakon što je stekao slavu, Sirotanović je postao simbol radničke požrtvovanosti – njegova lopata, koju je navodno sam izradio, postala je poznata kao “sirotanovićka” ili “sirotanka” među rudarima. Na jednom prijemu kod Josipa Broza Tita, kada su ga pitali da li mu nešto treba, odgovorio je: “Nije moje da tražim, druže Tito, jer ja sam rudar, ali ne pitam za sebe.” Zahvaljujući njegovom zalaganju, električna energija stigla je u njegovo rodno mesto još pre nego što se vratio kući.
Za svoj doprinos, Alija je dobio stan u Brezi, koji je nasledila Mubera, i automobil, ali je ostatak života proveo povučeno i sa malom penzijom. Njegova porodica je nosila teret gubitaka – Mubera je ostala bez oca dok je bio veoma mlad, a i druga deca su preminula prerano. Ipak, Alija je ostao upamćen kao čovek velikih ideala. “Dedo je zauvek zaboravljen”, kaže Mubera, ali dodaje da ga se rado sećaju rudari i svi koji cene iskren trud.
Njegov lik krasio je i novčanicu, a kasnije su mu u čast osnovana udruženja rudara. I danas, više od sedam decenija od njegovog velikog uspeha, Alija Sirotanović ostaje primer dostojanstva, upornosti i poštenja. Njegova unuka poručuje: “Nismo mogli da naslutimo da će sve nestati, ali dedo je uvek govorio – važno je ostati čovek.”