Izbegnite najčešće greške nakon uboda pčele ili ose i saznajte kada je potrebno potražiti hitnu pomoć.
U letnjim mesecima, žene često provode više vremena na otvorenom, u dvorištima ili na izletima. Zbog toga su ubodi insekata, posebno ose i pčele, znatno češći. Tema „kako pravilno reagovati posle uboda pčele ili ose“ postala je aktuelna nakon nekoliko nedavnih slučajeva sa tragičnim ishodom. Veoma je važno znati kako se ponašati u takvoj situaciji i koje korake preduzeti odmah po ubodu.
insert_image(„bee sting, wasp sting, first aid, allergic reaction“)
Pre svega, većina žena i dalje nije upoznata sa činjenicom da je samo mali procenat ljudi ozbiljno alergičan na ubod pčele ili ose. Kako navodi Stefan Stevanović, oko 98 odsto ljudi neće razviti opasnu alergijsku reakciju. Obično se javlja lokalni bol, crvenilo, otok ili svrab, koji prolaze za dan ili dva uz upotrebu hladnih obloga. Međutim, kod oko jedan do tri odsto ljudi može se razviti teža reakcija, poznata kao anafilaksija.
Najveća greška prilikom vađenja žaoke
Zapravo, najčešća greška nakon uboda pčele ili ose nastaje kada osoba pokuša da žaoku ukloni prstima. Stevanović naglašava: „Žaoku nikako ne smete vaditi stiskanjem prstima jer tako istiskate još otrova u kožu.“ Umesto toga, žaoku treba izvući noktom ili ravnim predmetom, blagim pokretom u stranu, bez pritiskanja kesice sa otrovom. Kod osa, za razliku od pčela, žaoka obično ne ostaje u koži, što znači da mogu ubosti više puta.
Pored toga, žene koje često borave na otvorenom trebalo bi da znaju koji su simptomi ozbiljne alergijske reakcije. Simptomi anafilaksije obično se javljaju u roku od pet do petnaest minuta i uključuju otežano disanje, oticanje usana ili jezika, koprivnjaču koja se širi, vrtoglavicu i moguće gubitak svesti. Ako se pojavi bilo koji od ovih simptoma, potrebno je odmah pozvati Hitnu pomoć ili otići do najbliže zdravstvene ustanove, jer je svaka minuta dragocena.
Kada je potrebna posebna opreznost i kako sprečiti ubod
Osobe koje znaju da su alergične na ubod pčele ili ose treba da sa sobom uvek nose adrenalinski autoinjektor (poznat kao EpiPen). „Ova injekcija može spasiti život dok ne stigne lekarska pomoć“, ističu stručnjaci. Takođe, preporuka je da se o mogućnostima prevencije i terapije posavetujete sa alergologom.
Konačno, važno je znati i kako sprečiti ubod. Instinktivno mahanje rukama ili nagli pokreti kada se osa ili pčela približe zapravo povećavaju šansu za ubod. Stručnjaci savetuju da ostanete mirni, izbegavate nagle pokrete i polako se udaljite. Pčele privlače slatki napici, voće i mirisi hrane, dok ose privlače ostaci hrane na otvorenom.
Na kraju, pravilna reakcija posle uboda pčele ili ose i poznavanje simptoma alergije mogu biti presudni za zdravlje. Posebno je važno da žene, koje često brinu o deci i članovima porodice, znaju ove praktične savete i podele ih sa svojim najbližima.