Saznajte zašto pojačan apetit tokom jeseni i zime nije samo stvar hladnoće i kako da lako zadržite kontrolu nad ishranom.
Pojačan apetit tokom jeseni i zime muči mnoge žene, posebno kada temperature padnu, a dugi sati kod kuće donesu više prilika za grickanje. U Srbiji, od oktobra do marta, navike u ishrani često se menjaju. Veče uz omiljenu seriju ili film često može postati izgovor za dodatnu porciju kolača ili peciva. Osim toga, niže temperature, kraći dani i promena raspoloženja utiču na osećaj gladi, pa se mnoge žene pitaju kako da spreče prejedanje i gomilanje kilograma.
Zašto nas tokom jeseni privlače obilni obroci i slatkiši
Veća želja za hranom u hladnijem delu godine ima više uzroka. S jedne strane, organizam prirodno traži više kalorija kako bi se zagrejao. S druge strane, promena svakodnevnih rutina, manje kretanja i češće ostajanje kod kuće povećavaju rizik od emocionalnog prejedanja. Međutim, nije svaka glad signal da telu zaista treba više hrane. Zapravo, dosada, navika ili pad raspoloženja često su uzroci pojačanog apetita. Sezonski afektivni poremećaj kod nekih žena donosi izraženu želju za ugljenim hidratima i slatkišima, ali važno je prepoznati razliku između prolazne želje i ozbiljnijeg problema. Beleženje trenutaka kada posežemo za hranom iz navike ili zbog stresa pomaže da prepoznamo okidače i lakše ih izbegnemo.
Pojačan apetit tokom jeseni i zime: Šta kaže nauka
Kontrolisana studija objavljena u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition istražila je uticaj blage hladnoće na unos hrane kod odraslih. Učesnici su u prostoriji sa 19 stepeni Celzijusa uneli u proseku 13% više kalorija, što je oko 411 kilokalorija više dnevno. Povećani unos hrane nije bio vezan za veću potrošnju energije zbog hladnoće. Zbog toga, stručnjaci ističu da povremeno povećanje apetita ne znači da je telu potrebno toliko dodatnih kalorija svakog dana. Ovi rezultati ukazuju da hladnije vreme može stimulisati unos hrane, ali nije jedini faktor koji utiče na kilograme.
Praktični saveti za uravnoteženu ishranu i sprečavanje prejedanja
Umesto da preskačemo obroke ili uvodimo stroga pravila, bolje je planirati obroke unapred. Na taj način lakše kontrolišemo količinu i kvalitet hrane. Ako se kasno uveče javi snažna glad, planirana užina poput voća i jogurta može pomoći da ne posegnemo za kaloričnim grickalicama. Glavni obrok treba da sadrži proteine, povrće i porciju integralnih žitarica. Na primer, riba sa povrćem i krompirom, piletina sa integralnim pirinčem ili varivo od povrća i mahunarki predstavljaju odličan izbor. Osim toga, topao obrok poput supe ili variva može pružiti osećaj sitosti i zadovoljstva, posebno tokom hladnih dana. „Planiran obrok ili užina olakšavaju kontrolu nad ishranom i smanjuju rizik od prejedanja,“ kaže nutricionista Marijana M. Rajić.Prilagodite količinu ulja, pavlake i drugih dodataka kako biste izbegli nepotreban unos kalorija. Na kraju, slušajte signale svog tela i razlikujte pravu glad od emocionalnih okidača. Na taj način, pojačan apetit tokom jeseni i zime ne mora biti izgovor za višak kilograma. Umesto toga, ove navike mogu vam pomoći da ostanete zdravi i zadovoljni u mesecima kada je to najizazovnije.