Promene raspoloženja, zaboravnost i nesanica mogu ukazivati na perimenopauzu, a ne samo na stres i svakodnevni umor
Žene širom Srbije, koje su u četrdesetim godinama, sve češće prijavljuju psihičke simptome perimenopauze. Ova faza, koja prethodi menopauzi, donosi promene koje mnoge često povezuju isključivo sa stresom. Međutim, stručnjaci ukazuju da su psihički simptomi perimenopauze česti i mogu značajno uticati na svakodnevni život. Najčešće se javljaju anksioznost, razdražljivost, napadi plača, problemi sa pamćenjem i koncentracijom.
insert_image(‘middle aged woman, home, thinking, menopause’)
Perimenopauza može početi i pre 40. godine, ali se najčešće javlja upravo u ovom periodu. Ciklus može ostati redovan, što dodatno otežava prepoznavanje simptoma. Kao rezultat, žene često ne povezuju promene raspoloženja i zaboravnost sa hormonskim oscilacijama, već ih pripisuju poslu ili porodičnim obavezama. Ipak, promene nivoa estrogena i progesterona mogu izazvati iznenadnu anksioznost, depresivne simptome i nesanicu.
Kako psihički simptomi perimenopauze utiču na svakodnevni život
Osim fizičkih tegoba kao što su valunzi i noćno znojenje, psihički simptomi perimenopauze mogu ozbiljno narušiti kvalitet života. Nedostatak sna izazvan čestim buđenjima dodatno pogoršava razdražljivost i probleme sa koncentracijom. S druge strane, zaboravnost i takozvana „moždana magla“ postaju česti pratioci svakodnevice. Na taj način, žene se često osećaju zbunjeno ili zabrinuto jer ne mogu lako da obave svakodnevne zadatke.
Takođe, slični simptomi mogu biti posledica drugih stanja, poput problema sa štitastom žlezdom, anemije ili posledica dugotrajnog stresa. Zbog toga je važno ne donositi zaključke bez konsultacije sa lekarom. Žene koje već imaju dijagnozu depresije, bipolarnog ili opsesivno-kompulzivnog poremećaja mogu primetiti pogoršanje simptoma tokom ovog perioda. U takvim slučajevima, savetuje se razgovor sa specijalistom koji poznaje njihovu istoriju bolesti.
Koji su saveti za ublažavanje simptoma i kada potražiti pomoć
Praćenje ciklusa, beleženje valunga i ocenjivanje kvaliteta sna mogu pomoći lekaru da prepozna obrazac i predloži adekvatnu terapiju. Osim toga, redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i dosledan raspored spavanja često donose olakšanje. Ograničavanje kofeina, alkohola i začinjene hrane može smanjiti noćna buđenja. Lagana pidžama, provetrena soba i slojevito oblačenje pomažu kod iznenadnih promena temperature.
Međutim, ako ove promene nisu dovoljne, lekar može preporučiti psihoterapiju, određene antidepresive ili hormonsku terapiju. Važno je naglasiti da hormonska terapija nije namenjena svima, već se uvodi isključivo nakon pregleda i procene rizika. Pomoć treba potražiti ako anksioznost, tuga ili problemi sa spavanjem počnu da remete posao, odnose i svakodnevno funkcionisanje. U slučajevima ozbiljnih psihičkih simptoma, kao što su misli o samopovređivanju, neophodno je hitno obratiti se zdravstvenoj službi.
Na kraju, perimenopauza je prirodna faza u životu svake žene. Ipak, to ne znači da treba trpeti simptome koji narušavaju mentalno i fizičko zdravlje. Pravovremeno prepoznavanje i traženje pomoći može značajno doprineti kvalitetu života.