Način na koji kuvamo svakodnevne obroke može imati veliki uticaj na naše zdravlje, posebno na pojavu karcinoma.
Onkolozi sa renomiranih medicinskih instituta u Sjedinjenim Američkim Državama upozoravaju da svakodnevne navike u pripremi hrane, posebno zagorevanje namirnica, mogu povećati rizik od razvoja raka. Na ovo posebno ukazuju doktorka Šika Džejn, hematolog i onkolog sa Univerziteta Ilinois, i dr Anton Bilčik, onkološki hirurg. Sve češće se postavlja pitanje šta zapravo jede savremena žena i koliko način pripreme obroka može promeniti uticaj hrane na naše zdravlje.
insert_image(“burnt food, kitchen, healthy cooking, cancer risk”)
Iako se često govori o važnosti izbora zdravih namirnica, stručnjaci ističu da način pripreme može biti jednako značajan. “Način na koji pripremamo hranu može značajno da promeni njen hemijski sastav. Neke metode stvaraju štetne supstance, dok druge čuvaju hranljive materije i smanjuju upale”, naglašava doktorka Džejn.
Zagorela hrana – bilo da je reč o mesu sa roštilja, prepečenom povrću ili hlebu sa tamnom korom – može biti izvor opasnih jedinjenja kao što su heterociklični amini i policiklični aromatični ugljovodonici. “Zagorevanje mesa, ali i povrća, može dovesti do stvaranja ovih supstanci koje mogu da oštete DNK u ćelijama i povećaju rizik od razvoja raka, posebno kolorektalnog”, objašnjava dr Bilčik.
Iako povremeni slučajevi zagorevanja hrane nisu razlog za paniku, kontinuirano konzumiranje zagorelih delova obroka može povećati rizik na duže staze. Doktor Andre Goj, onkolog, savetuje: “Ako je hrana samo delimično zagorela, dovoljno je ukloniti crne delove. Međutim, ako je veći deo potpuno zagoreo, bolje je baciti taj deo jer sadrži najviše štetnih materija.”
Dobra vest je da nije potrebno drastično menjati jelovnik, već samo prilagoditi način pripreme obroka. Stručnjaci preporučuju kuvanje na pari, poširanje i pečenje na nižim temperaturama, kao i kratko dinstanje uz minimalnu količinu ulja. Sporo kuvanje čini namirnice lakšim za varenje, a mariniranje sa limunom, jogurtom, sirćetom ili začinima može dodatno smanjiti stvaranje štetnih jedinjenja.
Još jedan važan savet je da se prednost daje biljnim proteinima, poput pasulja, sočiva, orašastih plodova i tofua, dok bi prerađene mesne proizvode trebalo ograničiti, s obzirom na to da su već klasifikovani kao kancerogeni.
Iako su ove preporuke jednostavne, mnogima je teško da ih prihvate zbog navika ili ukusa koji su povezani sa “hrskavim” i prepečenim. Ipak, male promene u svakodnevnim kulinarskim rutinama mogu imati veliki uticaj na dugoročno zdravlje žena i njihove porodice.
