Neurolog dr Rab Navaz savetuje ženama kako da pravilnom rutinom spavanja zaštite kognitivno zdravlje
Hroničan umor, problemi sa pamćenjem i promenama raspoloženja često pogađaju žene različitih starosnih dobi, a jedan od najčešćih uzroka je nedostatak sna. Neurolog dr Rab Navaz, sa višegodišnjim kliničkim iskustvom, upozorava da neprospavane noći i produženo korišćenje mobilnog telefona ili laptopa pre spavanja mogu dugoročno narušiti zdravlje mozga.
“Nikada ne ostajem budan na telefonu ili računaru, posebno ne u krevetu. Ljudi često misle da je to bezopasno vreme za opuštanje, ali upravo tada počinje hronični manjak sna”, ističe dr Navaz.
San je ključan za normalno funkcionisanje mozga – tada se stabilizuju sećanja, smanjuje nivo stresa i aktivira prirodni proces ‘čišćenja’ mozga. Ako često preskačete dovoljno sati sna, posledice se ne primećuju odmah, ali tokom godina dolazi do smanjenja pažnje, sporije obrade informacija i promena raspoloženja. Dugoročno, manjak sna može povećati rizik od problema sa krvnim sudovima i ubrzati kognitivno starenje, naročito kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom ili apnejom u snu (poremećaj disanja tokom spavanja).
Za žene koje vode brigu o svom zdravlju, važno je razviti rutinu spavanja. Dr Navaz savetuje: “Dajem prioritet buđenju u isto vreme svakog dana, jer to bolje reguliše biološki sat tela nego strogo određeno vreme za spavanje. Preporučujem opuštajuću rutinu pred san – prigušeno svetlo, minimalno korišćenje ekrana i predvidljiv prelazak u san.”
Osim toga, redovno kretanje tokom dana i pažnja na simptome poput hrkanja ili dnevne pospanosti mogu značajno doprineti kvalitetu sna i zdravlju mozga. “Ozbiljno shvatam hrkanje i pospanost tokom dana, jer nelečena apneja u snu može biti opasna, a postoji efikasno lečenje”, naglašava dr Navaz.
Praktične preporuke uključuju da postavite tačno vreme kada prestajete sa korišćenjem ekrana – najmanje 45 minuta pre odlaska na spavanje. Umesto toga, opredelite se za opuštajuće aktivnosti, poput toplog tuširanja, laganog istezanja ili čitanja knjige. Ako vas brige i misli ometaju, zapišite ih na papir i odložite svesku.
Za tačnu dijagnozu i savet obratite se svom lekaru.