Već sat vremena nakon konzumacije alkohola dolazi do promena u funkcionisanju moždanih ćelija koje utiču na komunikaciju neurona.
Naučnici sa Klivlendske klinike objavili su otkriće koje menja pogled na alkohol i njegovo delovanje na mozak. Pre svega, fokusirali su se na to kako alkohol može narušiti zaštitu mozga već sat vremena nakon unosa. Istraživanje je sprovedeno na modelu miševa koji su izloženi velikim količinama alkohola u kratkom periodu, a rezultati otkrivaju brze i značajne promene u moždanim ćelijama.
insert_image([„brain cells“, „alcohol“, „women health“, „nervous system“])
Studija pokazuje da alkohol ne utiče samo na neurone, već i na specijalizovane imune ćelije mozga, poznate kao mikroglija. Ove ćelije obično štite mozak, ali nakon konzumacije alkohola one menjaju ponašanje. Takođe, mikroglija počinje da razgrađuje vanćelijski matriks, što slabi potporu neuronima i otežava njihovu komunikaciju. Kao rezultat, mogu se javiti pospanost, usporenost i problemi sa koordinacijom.
Promene u mozgu nakon konzumacije alkohola
Istraživači su posmatrali kako ogranci mikroglije postaju kraći i ređi već sat vremena nakon izlaganja alkoholu. Zbog toga se smanjuje površina mozga koju ove ćelije nadgledaju. Promene su uočene čak i pre nego što je alkohol dostigao svoj maksimalni sedativni efekat. Štaviše, ponovljeno izlaganje alkoholu dovodi do gubitka neurona u frontalnom korteksu, delu mozga odgovornom za donošenje odluka i samokontrolu.
Osim toga, istraživanje pokazuje da je protein MyD88 važan u ovom procesu. Kada su istraživači onemogućili njegovo delovanje kod genetski modifikovanih miševa, došlo je do manjeg oštećenja moždanog tkiva. „Ovo nam otvara mogućnost da u budućnosti razvijemo nove terapije koje bi mogle da zaštite mozak od štetnog uticaja alkohola“, izjavila je jedna od autorki studije.
Značaj vanćelijskog matriksa za zdravlje žena
Vanćelijski matriks je mreža molekula koja podržava moždane ćelije i omogućava stabilnu komunikaciju između neurona. Kada ova mreža oslabi, neuroni gube deo svoje zaštite, što može uticati na svakodnevno funkcionisanje. Pored toga, žene su često osetljivije na promene u moždanim funkcijama izazvane alkoholom zbog razlika u metabolizmu i hormonalnim promenama.
Istraživači naglašavaju da su većina eksperimenata sprovedena na miševima, ali rezultati ukazuju na potencijalne rizike kod ljudi, posebno kod čestog i prekomernog konzumiranja alkohola. Iako još nema leka koji može da spreči ove promene, nauka je na pragu novih saznanja koja bi mogla pomoći u prevenciji i zaštiti zdravlja mozga.
Na kraju, važno je istaći da odgovorno konzumiranje alkohola može smanjiti rizik od ovakvih promena. Žene, koje su često podložnije uticaju alkohola, treba da budu posebno oprezne i informisane o mogućim posledicama na mozak.