Male ali dosledne mentalne, društvene i fizičke aktivnosti dokazano čuvaju kognitivne funkcije žena u svim životnim dobima
Brojni stručnjaci iz oblasti neurologije ističu da je briga o mentalnom zdravlju važna u svakoj životnoj dobi. Iako svakodnevni život često podrazumeva upotrebu tehnologije i prečica, istraživanja pokazuju da aktivno korišćenje mozga doprinosi očuvanju njegovih funkcija. Žene danas, bez obzira na godine, mogu uvesti jednostavne navike koje pomažu da mozak ostane vitalan.
insert_image(“brain activity women wellness”)
Vežbanje prostorne orijentacije svakodnevnim izazovima
Prostorna orijentacija, odnosno sposobnost snalaženja u novim ili poznatim okruženjima, direktno utiče na zdravlje hipokampusa. Na primer, poznato je da vozači koji pamte rute i žene koje često istražuju grad imaju bolje očuvane mentalne funkcije. Pre svega, preporučuje se da povremeno odložite navigaciju i sami pronađete put. Takođe, planinarenje, orijentiring ili rešavanje prostornih zagonetki podstiču rad različitih delova mozga. Na taj način, svakodnevne šetnje novim ulicama, pa čak i slaganje kocki sa decom, mogu biti odličan trening za vaš mozak.
Društvena aktivnost kao zaštita od kognitivnog pada
Pored toga, ispostavilo se da žene koje redovno održavaju kontakte sa prijateljima i porodicom sporije gube kognitivne funkcije. Razgovori, zajedničke aktivnosti i druženja aktiviraju oblasti mozga odgovorne za pamćenje, govor i obradu emocija. “Društvena uključenost ne samo da podstiče mentalnu aktivnost, već smanjuje nivo stresa,” ističe dr Milena Petrović, specijalista neurologije. Hroničan stres, s druge strane, može ubrzati negativne promene u mozgu. Zato, jedan telefonski poziv ili kafa sa prijateljicom ima veći značaj nego što mislite.
Fizička aktivnost za mozak i telo
Na kraju, redovno kretanje igra ključnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja. Vežbanje podstiče cirkulaciju i obezbeđuje bolji dotok kiseonika mozgu. Štaviše, čak i umeren nivo fizičke aktivnosti smanjuje rizik od kognitivnog pada. “Pokret je lek za mozak i telo. Ne morate trčati maraton, dovoljno je svakodnevno šetati ili raditi lagane vežbe,” savetuje dr Petrović.
Kao rezultat, male ali dosledne promene mogu dugoročno imati veliki uticaj na vitalnost mozga. Usmerite pažnju na mentalne izazove, negujte društvene kontakte i uključite fizičku aktivnost u rutinu. Nikada nije kasno da počnete sa ovim navikama i očuvate svoj mozak zdravim kroz sve životne faze.