Novo istraživanje pokazuje da i male promene u načinu ishrane mogu doprineti boljem mentalnom zdravlju, čak i kada ne pratimo dijetu dosledno
Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da ono što jedemo ima veći uticaj na naše raspoloženje i svakodnevni stres nego što često pretpostavljamo. Studija, u kojoj je učestvovalo 122 odraslih osoba, realizovana je tokom 2024. godine i usmerena na ispitivanje efekata mediteranske ishrane na psihološko blagostanje. Iako nijedan od učesnika nije imao dijagnostikovanu depresiju, svi su se susretali sa svakodnevnim pritiscima i stresom.
Učesnici su šest do dvanaest nedelja pratili onlajn program koji je podrazumevao uvođenje više povrća, integralnih žitarica, mahunarki i smanjenje prerađene hrane, uz planiranje zdravijih obroka. Program je uključivao i edukativne video-snimke, recepte, kao i postavljanje realnih ciljeva. Tokom i nakon programa, beležene su promene u nivou stresa i opštem osećaju blagostanja.
Rezultati su pokazali da je čak 96 od 122 osobe prijavilo smanjenje stresa i poboljšanje raspoloženja nakon završetka programa. Zanimljivo je da oni koji nisu savršeno pratili principe mediteranske ishrane nisu imali lošije rezultate od onih koji su bili dosledniji. Ovo ukazuje da pozitivne promene nisu povezane isključivo sa hranom, već i sa samim osećajem brige o sebi i željom da se uradi nešto dobro za svoje zdravlje.
Psihološkinja dr Marija Ilić objašnjava: „Uvođenje zdravijih navika podstiče osećaj kontrole, motiviše na aktivno učešće u svakodnevnim zadacima i pruža strukturu, što doprinosi boljem mentalnom zdravlju, nezavisno od toga koliko smo precizni u praćenju dijete.” Ona naglašava da se ovakav pristup može primeniti i na druge aspekte života, poput fizičke aktivnosti ili brige o sebi uopšte.
Iako rezultati pokazuju da stroga dijeta nije preduslov za bolje raspoloženje, stručnjaci i dalje ističu da mediteranska ishrana ima brojne koristi za mozak i opšte zdravlje. Fokus na svežim namirnicama, zdravim mastima i izbalansiranim obrocima preporučuje se svim ženama koje žele da podrže svoje mentalno i fizičko blagostanje.
Zaključak istraživanja je jasan: već male, realne promene u ishrani mogu doprineti da se osećamo bolje, a još važnije je da svakodnevno ulažemo u sebe i brinemo o svom zdravlju, bez pritiska da budemo savršene.