Žene koje doručkuju kasno, posebno posle podneva, mogu imati veći rizik od kraćeg životnog veka i oboljenja srca
Novo istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država donosi važne uvide o tome koliko vreme doručka može uticati na zdravlje i životni vek žena. Studija je obuhvatila više od 31.000 odraslih osoba starijih od 40 godina, a istraživači su analizirali njihove navike u ishrani u periodu od skoro dve decenije. Rezultati ukazuju da vreme kada jedemo prvi obrok može imati direktan uticaj na rizik od prerane smrti, posebno kod žena.
Vreme doručka može uticati na dužinu života
Pre svega, naučnici su pratili učesnike tokom prosečno 8,6 godina i primetili da su oni koji su doručkovali kasnije, posebno posle podneva, imali do 29% veći rizik od smrti u poređenju sa osobama koje su doručkovale između 7 i 8 sati ujutru. Takođe, rizik od smrti zbog kardiovaskularnih bolesti bio je čak 46% veći kod onih koji su prvi obrok uzimali tek posle podneva.
Osim toga, procene pokazuju da žene koje imaju prvi obrok dana nakon podneva, u 50. godini mogu očekivati čak 2,5 godine kraći životni vek u odnosu na svoje vršnjakinje koje doručkuju ranije.
Zašto je važno kada završavamo sa jelom
Pored doručka, vreme poslednjeg obroka tokom dana takođe igra značajnu ulogu. Istraživači su otkrili da nisu samo kasne večere rizične, već i previše rani poslednji obroci. Na primer, žene koje večeraju pre 19 časova imaju 13% veći rizik od smrti, dok one koje jedu posle ponoći beleže čak 27% veći rizik u odnosu na one koje večeraju između 19 i 20 časova.
Međutim, odnos između vremena večere i rizika od smrti ima oblik slova U, što znači da ni previše rano, ni previše kasno jedenje ne donosi optimalne rezultate. Na kraju, naučnici savetuju da žene biraju vreme poslednjeg obroka u skladu sa svojim navikama, ali i da obrate pažnju na ukupno zdravstveno stanje.
Praktični saveti za zdraviji ritam ishrane
S obzirom na rezultate ove studije, preporučuje se da žene doručkuju u periodu između 7 i 8 sati, a poslednji obrok završe između 19 i 20 časova. Na taj način, mogu smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti i povećati šanse za duži i kvalitetniji život.
Na kraju, profesor Marko Jovanović, specijalista interne medicine, ističe: „Vreme obroka može imati veći uticaj na zdravlje nego što smo dosad pretpostavljali. Pravilno raspoređeni obroci tokom dana pomažu organizmu da bolje reguliše energiju i štite srce.“
Zapravo, osim izbora namirnica, važno je i kada jedemo. Prateći preporuke iz studije, žene mogu napraviti mali, ali značajan korak ka boljem zdravlju i dužem životnom veku.